Tadija Sondermajer rođen je 1892. godine u Beogradu, gde je i preminuo 1967. Njegov otac sanitetski pukovnik dr Roman Sondermajer, nemačko-poljskog porekla, došao je iz Krakova u Beograd, a majka Stanislava Đurić bila je ćerka generala Dimitrija Đurića i unuka dr Dimitrija Matića, ministra prosvete.
Otac Tadijin, dr Roman, utemeljivač je vojne hirurgije kod nas, majka Stanislava bila je hrabra bolničarka u ratovima, a njegov brat Stanislav, najmlađi srpski vojnik na Ceru.
Jedan od osnivača Aerokluba u Beogradu
Tadija Sondermajer, završava 1910. Drugu beogradsku gimnaziju i odlazi u Nemačku, u Hajdelberg da studira arhitekturu. Kada je izbio Prvi balkanski rat prijavljuje se kao dobrovoljac, a u Velikom ratu, 1916. godine uspešno ulazi u vazduhoplovstvo, završivši izviđački kurs u Sedesu kod Soluna, a posle toga prelazi u eskadrilu u Vertekopu, gde je ostao do 1917. godine.
Posle Prvog svetskog rata, 1921, jedan je od osnivača Aerokluba u Beogradu,i njegov potpredsednik sve do 1941. godine. Kao jedan od najsposobnijih organizatora sportskog vazduhoplovstva tadašnje Jugoslavije, između dva rata, neprocenljivo je doprineo razvoju i popularizaciji te sportske grane i obuci stručnih kadrova.
Rekordni let Pariz-Beograd-Bombaj i nazad
Kao najmarkantnija ličnost u civilnom vazduhoplovstvu Srbije i Kraljevine Jugoslavije upušta se u nesvakidašnji lični poduhvat, 20 dana pre istorijskog leta Čarlsa Lindberga preko Atlantika, on od 20. aprila do 2. maja 1927. godine,sa pilotom Leonidom Bajdakom, kreće u rekordni let na relaciji-Pariz-Beograd-Bombaj i nazad, te tako stiče svetsku slavu. Te iste 1927. godine Tadija Sondermajer osniva nacionalnu avio-kompaniju „Aeroput“.
Teške godine za porodicu Sondermajer
Drugi svetski rat za Tadiju i porodicu Sondermajer su godine teške, teskobne, obeležene borbom da se preživi. Optužen da je Jevrejin, Nemci ga hapse 1941. godine, a spaslo ga je to što mu je, u to vreme,jedan od rođaka bio biskup u Krakovu. Međutim, Tadijinim mukama tu nije kraj jer postaje sumnjiv britanskim vlastima.
Optužuju ga da je bio nemački kolaborant, zbog čega mu oduzimaju odlikovanja i osuđen je na smrt. Optužbe za saradnju sa okupatorom stižu i sa jugoslovenske strane, tako da nije pomoglo ni to što je Tadija Sondermajer učestvovao u borbama za oslobođenje Beograda, ni to što se vlastima prijavio kao dobrovoljac.
Uhapšen je krajem oktobra 1944, oduzeta su mu sva građanska prava, i ponovo osuđen na smrt. Tadijina porodica je narednih godina pokušavala da dokaže njegovu nevinost i na kraju je oslobođen, a građanska prava su mu vraćena. U pilotsku kabinu više nikada nije ušao, a izdržavao se radeći u građevinskom preduzeću „Polet“ kao inžinjer do penzionisanja.
Dvoboj Miloša Crnjanskog i Tadije Sondermajera
Kada je reč o Tadiji Sondermajeru neizbežna je priča o dvoboju između njega i Miloša Crnjanskog u Vršcu. Kako je do njega došlo?
U Beogradu su vojni piloti i veterani iz Velikog rata osnovali Aeroklub,22. oktobra 1921. godine, a cilj mu je bio popularizacija avijacije. Počasni predsednik je bio dr Arčibald Rajs, potpredsednik Tadija Sondermajer, a jedan od članova kluba bio je i poznati pisac Miloš Crnjanski.
Jednom prilikom, povela se priča koje avione treba da kupi novoosnovani Jugoslovenski aeroklub… Crnjanski je bio uporan da to treba da budu Nemci, a Tadija – Francuzi. Svađa je bila toliko oštra da su se svi prisutni oficiri povukli, znajući da Crnjanski ima tešku i prgavu narav.
Crnjanski je Sondermajera ošamario rukavicom
U besu, Miloš Crnjanski je Tadiju Sondermajera ošamario rukavicom, što je značilo-poziv na dvoboj, što je, povređene časti, Tadija prihvatio. Sutradan, u rano jutro, 26. septembra 1926. godine počelo je odbrojavanje koraka… Po jednoj verziji, prvi je pucao Crnjanski i promašio, a Sondermajer, potom,časno puca u vazduh. Po drugoj verziji, Tadija je odbio da puca u Miloša, što je pisca razbesnelo, tako da su sudije prekinule dvoboj…
Srbija ima priliku da se oduži svom velikanu
Srbija će 2027. godine imati sjajnu priliku da se oduži svom velikanu, Tadiji Sondermajeru, pilotu svetske klase. Tada se navršava tačno 100 godina od interkontinentalnog leta na relaciji Pariz-Bombaj, koji je Sondermajer obavio sa Leonidom Bajdakom. Oni su avionom Potez-25 preleteli 14.800 kilometara, iz 17 etapa. Oni se ubrajaju među prve pilote na svetu koji su povezali različite kontinente.
Da spomenemo i to da su tokom leta ka Bombaju Sondermajer i Bajdak napravili jedan od prvih selfija na svetu. Oni su fotografisali sebe u ogledalu, tokom leta. Avion kojim su leteli nazvan je „Kosovski beli krst”. Taj avion je od prepravki imao samo metalnu elisu i veći rezervoar za gorivo.
Postavljanje memorijalne ploče na kuću Tadije Sondermajera
Kako Srbija može da se oduži Tadiji Sondermajeru. Jednostavno. Da na kuću u kojoj je on živeo, na uglu Palmotićeve i Svetogorske ulice postavi memorijalnu ploču. Ona je na inicijativu Udruženja linijskih pilota Srbije i Aerokluba „Naša krila“ napravljena još 2016. godine.
Njenu izradu tada su pomogli i Er Srbija i Direktorat civilnog vazduhoplovstva. Ploča je čekala postavljanje ali je neobjašnjivo nestala. Do nedavno, kada je osvanula na pančevačkom buvljaku. Igrom srećnih okolnosti, uočio ju je jedan kolekcionar i ljubitelj istorije, koji je pozvao policiju i tako je sačuvao da ploča ne završi kao sekundarna sirovina.
Ploča je nakon toga vraćena Aeroklubu Naša krila.
Memorijalna tabla posvećena Tadiji Sondermajeru nije ranije postavljena zbog administrativnih prepreka. Postojale su neke nedoumice kako bi ploča uticala na izgled zgrade i tog dela grada.
Dok se se nadležni razmatrali taj predmet, na toj zgradi je osvanulo desetak klima uređaja a tu su i table sa imenima firmi i reklamama. Mi smo poštovali zakon i proceduru, objašnjava za Politiku Dušan Ivančajić, penzionisani vazduhoplovni inženjer – letač.
Ivančajić je inicijator akcije „U čast srpskih vazduhoplovni velikana”
On ističe da predstojeću 2027. godinu treba iskoristiti znatno više od postavljanja memorijalne ploče Sondermajeru, koji je 2017. godine dobio bistu na uglu Palmotićeve i Ulice Koste Stojanovića.
On ističe da je 2027. godina izuzetno važna za srpsku vazduhoplovnu tradiciju.
Te godine biće održan Ekspo. Naša nacionalna aviokompanija Er Srbija biće zvanični avioprevoznik. Te godine se osim punog veka od leta do Bombaja navršava i sto godina od osnivanja „Aeroputa”.
Ta aviokompanija je bila među prvih osam u Evropi, i 15 u svetu. Nju je nasledio JAT, potom Jat ervejz i sada je tu Er Srbija. To je veliki jubilej i treba ga adekvatno iskoristiti. Mnoge države i narodi mogu samo da sanjaju takve prilike, objašnjava Ivančajić.
