Najnovije upozorenje te finansijske institucije dolazi nakon što je prodaja međunarodnih obveznica vlada na tržištima u razvoju dostigla rekord od 47 milijardi dolara u januaru, preneo je Rojters.
Zamenik šefa Svetske banke Ajhan Kose poručio je pojedinim državama da se, kada je reč o pozmljivanju, „sve dramatično promenilo i da njihove privrede moraju da rastu mnogo brže“.
„Da imam hipoteku sa kamatom od 10 odsto, bio bih zabrinut“, poručio je on.
Kose je dodao i da bi se moglo ispostaviti kako je brži rast nedostižan.
Podaci koje je danas objavio Institut za međunarodne finansije pokazuju da je nivo svetskog duga dostigao novi rekord od 313 biliona dolara u 2023. godini.
Pored toga, odnos duga prema BDP-u, koji ukazuje na sposobnost zemlje da vrati dugove, u zemljama u razvoju takođe je ponovo drastično porastao, što povlači nove pritiske na takve ekomonije.
Svetska banka je upozorila u svom izveštaju, objavljenom u januaru, da je svetska ekonomija imala tokom 2020-2024 najslabiji učinak u pola decenije u poslednjih 30 godina, čak i ako bude izbegnuta recesija.
Očekuje se da će u 2024. svetski rast usporiti treću godinu zaredom na 2,4 odsto, pre nego što će porasti na 2,7 odsto u 2025, što je i dalje dalje znatno ispod proseka od 3,1 odsto iz 2010-ih, pokazao je izveštaj Svetske banke.
Globalni ekonomski rast trebalo bi da uspori na 2,4 procenta u 2024. godini, što će opasti treću godinu zaredom zbog restriktivne monetarne politike i stagnacije trgovine i investicija. Poslednji izveštaj to ukazuje Globalna ekonomska prognoza Svetske banke, koji naglašava kako se usporavanje bruto domaćeg proizvoda uglavnom odnosi na najindustrijalizovanije zemlje, a manje na ekonomije u usponu sa solidnim osnovama. Zemlje u razvoju su i dalje u poteškoćama zbog rastućih troškova duga. Izveštaj takođe naglašava kako na globalnu ekonomsku perspektivu utiče pogoršanje geopolitičkih rizika, sukoba na Bliskom istoku koji se dodaje uInvazija Rusije na Ukrajinu. Eskalacija rata u Pojasu Gaze, navodi se, mogla bi dovesti do skoka cijena energije, sa širokim implikacijama na globalnu aktivnost i inflaciju. Među rizicima se navode i visoke kamatne stope, uporna inflacija, slabiji od očekivanog rast kineske privrede, dalja fragmentacija međunarodne trgovine i katastrofe vezane za klimatske promene.
U ovom kontekstu, prema podacima Svetske banke, neophodno je ojačati međunarodnu saradnju za smanjenje duga, posebno za najsiromašnije zemlje, za rešavanje klimatskih promena i promovisanje energetske tranzicije, za olakšavanje trgovinskih tokova i ublažavanje nesigurnosti hrane. S druge strane, centralne banke u privredama u razvoju moraju osigurati da inflacija ostane pod kontrolom i da finansijski sistemi budu otporni. „Da bi se stimulisao dugoročni rast, potrebne su strukturne reforme kako bi se ubrzale investicije, poboljšao rast produktivnosti i zatvorile rodne razlike na tržištima rada“, kaže se u izveštaju.
