Најновије упозорење те финансијске институције долази након што је продаја међународних обвезница влада на тржиштима у развоју достигла рекорд од 47 милијарди долара у јануару, пренео је Ројтерс.
Заменик шефа Светске банке Ајхан Косе поручио је појединим државама да се, када је реч о позмљивању, „све драматично променило и да њихове привреде морају да расту много брже“.
„Да имам хипотеку са каматом од 10 одсто, био бих забринут“, поручио је он.
Косе је додао и да би се могло испоставити како је бржи раст недостижан.
Подаци које је данас објавио Институт за међународне финансије показују да је ниво светског дуга достигао нови рекорд од 313 билиона долара у 2023. години.
Поред тога, однос дуга према БДП-у, који указује на способност земље да врати дугове, у земљама у развоју такође је поново драстично порастао, што повлачи нове притиске на такве екомоније.
Светска банка је упозорила у свом извештају, објављеном у јануару, да је светска економија имала током 2020-2024 најслабији учинак у пола деценије у последњих 30 година, чак и ако буде избегнута рецесија.
Очекује се да ćе у 2024. светски раст успорити треćу годину заредом на 2,4 одсто, пре него што ćе порасти на 2,7 одсто у 2025, што је и даље даље знатно испод просека од 3,1 одсто из 2010-их, показао је извештај Светске банке.
Глобални економски раст требало би да успори на 2,4 процента у 2024. години, што ће опасти трећу годину заредом због рестриктивне монетарне политике и стагнације трговине и инвестиција. Последњи извештај то указује Глобална економска прогноза Светске банке, који наглашава како се успоравање бруто домаћег производа углавном односи на најиндустријализованије земље, а мање на економије у успону са солидним основама. Земље у развоју су и даље у потешкоћама због растућих трошкова дуга. Извештај такође наглашава како на глобалну економску перспективу утиче погоршање геополитичких ризика, сукоба на Блиском истоку који се додаје уИнвазија Русије на Украјину. Ескалација рата у Појасу Газе, наводи се, могла би довести до скока цијена енергије, са широким импликацијама на глобалну активност и инфлацију. Међу ризицима се наводе и високе каматне стопе, упорна инфлација, слабији од очекиваног раст кинеске привреде, даља фрагментација међународне трговине и катастрофе везане за климатске промене.
У овом контексту, према подацима Светске банке, неопходно је ојачати међународну сарадњу за смањење дуга, посебно за најсиромашније земље, за решавање климатских промена и промовисање енергетске транзиције, за олакшавање трговинских токова и ублажавање несигурности хране. С друге стране, централне банке у привредама у развоју морају осигурати да инфлација остане под контролом и да финансијски системи буду отпорни. „Да би се стимулисао дугорочни раст, потребне су структурне реформе како би се убрзале инвестиције, побољшао раст продуктивности и затвориле родне разлике на тржиштима рада“, каже се у извештају.
