Цена злата је 17. октобра ове године достигла нову рекордну вредност од 4.375 долара по унци (31,103 грама), што је последица несигурности на финансијским тржиштима због које инвеститори траже сигурнија уточишта за свој капитал. Инвеститори масовно улажу у ову „сигурну луку” како би се заштитили од глобалних економских и политичких неизвесности. Тиме је злато постало једно од најуспешнијих улагања у 2025. години, боље је прошло чак и од светских берзи, биткоина, док су амерички долар и нафта бележили пад вредности. Злато се традиционално сматра сигурним улагањем у нестабилним временима. Вредност сребра такође је порасла пратећи раст вредности злата, премашила је вишедеценијски ниво и цена је скочила веома близу свог историјског максимума од 49,51 долара. Злато је постало барометар глобалне несигурности, а када његова вредност расте, то обично значи да се свет налази у периоду економске неизвесности, што значи „што је злато скупље, то је свима мање сигурно”.
Глобална економија суочава се с вишеструким препрекама, укључујући америчке царине, растуће дефиците, инфлацију, прелазак на вештачку интелигенцију и геополитичке тензије попут ремилитаризације, што подстиче инвеститоре да се окрену злату како би смањили ризике. Вредност овог племенитог метала порасла је и зато што трговци траже сигурнију имовину услед нових затегнутости у трговинским односима између САД и Кине и других економских неизвесности, као и најава даљег смањења америчких каматних стопа. Недавне изјаве председника америчких Федералних резерви Џерома Пауела, којима су истакнути знаци слабљења тржишта рада, подстакле су инвеститоре да са скоро потпуном сигурношћу урачунају смањење каматне стопе од 25 процентних поена у октобру, а вероватно је да ће се у децембру ове године догодити још једно у истом износу.
Тржиште злата проживљава један од најдраматичнијих успона у модерној историји. Цена је само током ове године порасла за око 65 одсто, више него двоструко у односу на цену из 2023, када се трговало испод 2.000 долара по унци. У 2024. цена је скочила за 27 одсто, а у октобру 2025. пробила је психолошку и историјску границу, достигавши више од 4.000 долара по унци, након што је у марту достигла рекордних 3.000 долара. Овај силовити раст цене злата, како тврде аналитичари Џеј Пи Моргана, дубоко је укорењен у фундаменталним променама глобалне економије и геополитике.
Инвеститори не верују посебно редовним новчаним токовима и траже алтернативу. Није случајно што је, уз злато, рекорд постигла и криптовалута биткоин, чија је вредност искључиво потражња за њом међу онима који желе да је имају. Злато има и своју слабу страну, јер није новац којим можете одмах нешто купити, не даје камату, већ има профит само у порасту његове цене.
Сваке године се ископа и на тржиште дође око 3.600 тона злата, а само мање од десет одсто, око 330 тона, „троши” се у индустрији. Највећи део, око 2.300 тона годишње, претвара се у накит, а укупна количина злата у свету расте за око 1,5 одсто годишње.
Рекорд од преко 4.000 долара по унци такође је постигнут због тренутно слабог долара. С обзиром на то да се злато тргује и у америчкој валути, то значи да га купци с другом валутом сада купују као добру прилику. Инвеститори све више сматрају злато безбеднијим од америчког долара, који се дуго сматрао глобалном резервном имовином. Долар је ове године ослабио у односу на све главне валуте, након неизвесности око повећања царина од стране америчког председника Доналда Трампа.
Данас, они који желе златни накит заправо нису главни покретач његове цене. Посебно ове године, централне банке су такође укључене у куповину из више разлога. Пре свега зато што су златне резерве стратешка одлука земље да буде независнија, посебно према америчком долару. То је главни разлог зашто Кина повећава своје златне резерве, а затим постоје и друге земље под санкцијама, од Ирана до Русије, које желе да стабилизују свој фискални систем. Хоће ли злато и даље бити скупље? Након што је цена порасла прошле године због страха Американаца од царина, овог пролећа и када је постало јасно да најаве америчког председника не треба схватати превише озбиљно кад су у питању царине, цена злата се донекле стабилизовала, али није пала, па се може претпоставити да ће наставити да расте.
Централне банке, према пројекцијама, на путу су да и трећу годину заредом купе више од 1.000 тона злата, а само у 2025. очекује се нето куповина од око 900 тона. Овај тренд одражава убрзану стратегију диверзификације резерви и удаљавања од америчког долара, чији је удео у глобалним резервама пао испод 56 одсто. У свету непредвидивих геополитичких савеза и економске неизвесности, злато се поново показало као врхунско „сидро стабилности”. Кина, Индија, Турска и Пољска предводе ову „тиху револуцију”, систематски повећавајући своје златне резерве и тиме стварајући чврст темељ за даљи раст цена, независан од краткорочних тржишних флуктуација.
Недавна анкета Банке Америке показала је да 43 одсто менаџера фондова види клађење на раст цена злата као најпопуларнију трговину на свету, испред улагања у седам „величанствених” америчких технолошких гиганата („Алфабет”, „Амазон”, „Епл”, „Мета”, „Мајкрософт”, „Енвидија” и „Тесла”).
Највеће светске финансијске институције готово једногласно предвиђају наставак раста цене злата. Стручњаци Џеј Пи Моргана прогнозирају да ће просечна цена до краја 2025. достићи 3.490 евра, с циљем од 3.800 евра до средине 2026. Још су оптимистичнији у Голдман Саксу, где су своју прогнозу за крај 2026. подигли на чак 4.655 евра по унци, повлачећи паралеле са златном грозницом из седамдесетих година прошлог века, када су фискални проблеми и политичка неизвесност натерали инвеститоре да потраже сигурност ван традиционалног финансијског система. Неке аналитичке куће иду и корак даље, прогнозирајући улазак у потпуно нову ценовну парадигму. На пример, предвиђају да би злато почетком 2027. могло да вреди 5.430 евра, а до краја 2031. чак и да премаши невероватних 9.800 евра. Такви сценарији заснивају се на претпоставци да ће упорни инфлаторни притисци, континуирано ублажавање монетарне политике и трајна геополитичка нестабилност задржати злато у центру пажње као кључну заштитну имовину.
Приватни инвеститори све више препознају злато као оптималну заштиту од јединствене комбинације ризика који прете тржиштима, укључујући стагфлацију, рецесију и девалвацију валута. С обзиром на то да је тржиште злата релативно мало у поређењу с тржиштима акција или обвезница, чак и умерен раст потражње приватних инвеститора може изазвати брзе и значајне помаке у цени, што додатно појачава потенцијал за овај раст.
Упркос превлађујућем оптимизму, важно је бити свестан потенцијалних ризика који би могли да зауставе или преокрену овај тренд раста злата. Главна „претња” долази од америчких Федералних резерви, јер ако се покаже да је инфлација тврдокорнија него што се очекивало, а америчка економија остане отпорнија, централна банка Америке могла би да заузме строжи став и одложи или ограничи смањење каматних стопа. Такав сценарио, праћен јачањем америчког долара, смањио би привлачност злата као некаматоносне активе. У том сценарију, неки аналитичари упозоравају да би цена могла да доживи значајну корекцију и падне на око 2.400 евра по унци. Ипак, тренутни тржишни замах и дубоки структурни покретачи потражње сугеришу да је пут даљег раста цене племенитог метала отворен.
Последице скока цене злата осећају се и у Србији, кроз промене на тржишту накита и инвестиционог злата. Прва и највидљивија последица јесте раст цена златног накита. Златаре у Србији у последњих неколико месеци коригују цене готово недељно, па је он сада скупљи и до 30 одсто у односу на прошлу годину. Исто важи и за откуп, где грам инвестиционог злата вреди више од 120 евра, што је рекорд за домаће тржиште. За оне који чувају старе златне комаде, ово је повољан тренутак за продају, али истовремено лоша вест за оне који планирају куповину. Како су камате на динарску и евро штедњу и даље ниске, многи грађани размишљају да претворе уштеђевину у злато. У последњих неколико месеци повећана је продаја инвестиционих полуга и дуката, нарочито мањих од пет и 10 грама. Банке и овлашћени трговци бележе раст интересовања, јер грађани желе да заштите вредност новца од инфлације и курсних колебања. Улагање у злато више није резервисано само за богате, чак и скромне суме од неколико стотина евра могу се уложити у мале полуге, које се лако продају или чувају.
