Cena zlata je 17. oktobra ove godine dostigla novu rekordnu vrednost od 4.375 dolara po unci (31,103 grama), što je posledica nesigurnosti na finansijskim tržištima zbog koje investitori traže sigurnija utočišta za svoj kapital. Investitori masovno ulažu u ovu „sigurnu luku” kako bi se zaštitili od globalnih ekonomskih i političkih neizvesnosti. Time je zlato postalo jedno od najuspešnijih ulaganja u 2025. godini, bolje je prošlo čak i od svetskih berzi, bitkoina, dok su američki dolar i nafta beležili pad vrednosti. Zlato se tradicionalno smatra sigurnim ulaganjem u nestabilnim vremenima. Vrednost srebra takođe je porasla prateći rast vrednosti zlata, premašila je višedecenijski nivo i cena je skočila veoma blizu svog istorijskog maksimuma od 49,51 dolara. Zlato je postalo barometar globalne nesigurnosti, a kada njegova vrednost raste, to obično znači da se svet nalazi u periodu ekonomske neizvesnosti, što znači „što je zlato skuplje, to je svima manje sigurno”.
Globalna ekonomija suočava se s višestrukim preprekama, uključujući američke carine, rastuće deficite, inflaciju, prelazak na veštačku inteligenciju i geopolitičke tenzije poput remilitarizacije, što podstiče investitore da se okrenu zlatu kako bi smanjili rizike. Vrednost ovog plemenitog metala porasla je i zato što trgovci traže sigurniju imovinu usled novih zategnutosti u trgovinskim odnosima između SAD i Kine i drugih ekonomskih neizvesnosti, kao i najava daljeg smanjenja američkih kamatnih stopa. Nedavne izjave predsednika američkih Federalnih rezervi Džeroma Pauela, kojima su istaknuti znaci slabljenja tržišta rada, podstakle su investitore da sa skoro potpunom sigurnošću uračunaju smanjenje kamatne stope od 25 procentnih poena u oktobru, a verovatno je da će se u decembru ove godine dogoditi još jedno u istom iznosu.
Tržište zlata proživljava jedan od najdramatičnijih uspona u modernoj istoriji. Cena je samo tokom ove godine porasla za oko 65 odsto, više nego dvostruko u odnosu na cenu iz 2023, kada se trgovalo ispod 2.000 dolara po unci. U 2024. cena je skočila za 27 odsto, a u oktobru 2025. probila je psihološku i istorijsku granicu, dostigavši više od 4.000 dolara po unci, nakon što je u martu dostigla rekordnih 3.000 dolara. Ovaj siloviti rast cene zlata, kako tvrde analitičari Džej Pi Morgana, duboko je ukorenjen u fundamentalnim promenama globalne ekonomije i geopolitike.
Investitori ne veruju posebno redovnim novčanim tokovima i traže alternativu. Nije slučajno što je, uz zlato, rekord postigla i kriptovaluta bitkoin, čija je vrednost isključivo potražnja za njom među onima koji žele da je imaju. Zlato ima i svoju slabu stranu, jer nije novac kojim možete odmah nešto kupiti, ne daje kamatu, već ima profit samo u porastu njegove cene.
Svake godine se iskopa i na tržište dođe oko 3.600 tona zlata, a samo manje od deset odsto, oko 330 tona, „troši” se u industriji. Najveći deo, oko 2.300 tona godišnje, pretvara se u nakit, a ukupna količina zlata u svetu raste za oko 1,5 odsto godišnje.
Rekord od preko 4.000 dolara po unci takođe je postignut zbog trenutno slabog dolara. S obzirom na to da se zlato trguje i u američkoj valuti, to znači da ga kupci s drugom valutom sada kupuju kao dobru priliku. Investitori sve više smatraju zlato bezbednijim od američkog dolara, koji se dugo smatrao globalnom rezervnom imovinom. Dolar je ove godine oslabio u odnosu na sve glavne valute, nakon neizvesnosti oko povećanja carina od strane američkog predsednika Donalda Trampa.
Danas, oni koji žele zlatni nakit zapravo nisu glavni pokretač njegove cene. Posebno ove godine, centralne banke su takođe uključene u kupovinu iz više razloga. Pre svega zato što su zlatne rezerve strateška odluka zemlje da bude nezavisnija, posebno prema američkom dolaru. To je glavni razlog zašto Kina povećava svoje zlatne rezerve, a zatim postoje i druge zemlje pod sankcijama, od Irana do Rusije, koje žele da stabilizuju svoj fiskalni sistem. Hoće li zlato i dalje biti skuplje? Nakon što je cena porasla prošle godine zbog straha Amerikanaca od carina, ovog proleća i kada je postalo jasno da najave američkog predsednika ne treba shvatati previše ozbiljno kad su u pitanju carine, cena zlata se donekle stabilizovala, ali nije pala, pa se može pretpostaviti da će nastaviti da raste.
Centralne banke, prema projekcijama, na putu su da i treću godinu zaredom kupe više od 1.000 tona zlata, a samo u 2025. očekuje se neto kupovina od oko 900 tona. Ovaj trend odražava ubrzanu strategiju diverzifikacije rezervi i udaljavanja od američkog dolara, čiji je udeo u globalnim rezervama pao ispod 56 odsto. U svetu nepredvidivih geopolitičkih saveza i ekonomske neizvesnosti, zlato se ponovo pokazalo kao vrhunsko „sidro stabilnosti”. Kina, Indija, Turska i Poljska predvode ovu „tihu revoluciju”, sistematski povećavajući svoje zlatne rezerve i time stvarajući čvrst temelj za dalji rast cena, nezavisan od kratkoročnih tržišnih fluktuacija.
Nedavna anketa Banke Amerike pokazala je da 43 odsto menadžera fondova vidi klađenje na rast cena zlata kao najpopularniju trgovinu na svetu, ispred ulaganja u sedam „veličanstvenih” američkih tehnoloških giganata („Alfabet”, „Amazon”, „Epl”, „Meta”, „Majkrosoft”, „Envidija” i „Tesla”).
Najveće svetske finansijske institucije gotovo jednoglasno predviđaju nastavak rasta cene zlata. Stručnjaci Džej Pi Morgana prognoziraju da će prosečna cena do kraja 2025. dostići 3.490 evra, s ciljem od 3.800 evra do sredine 2026. Još su optimističniji u Goldman Saksu, gde su svoju prognozu za kraj 2026. podigli na čak 4.655 evra po unci, povlačeći paralele sa zlatnom groznicom iz sedamdesetih godina prošlog veka, kada su fiskalni problemi i politička neizvesnost naterali investitore da potraže sigurnost van tradicionalnog finansijskog sistema. Neke analitičke kuće idu i korak dalje, prognozirajući ulazak u potpuno novu cenovnu paradigmu. Na primer, predviđaju da bi zlato početkom 2027. moglo da vredi 5.430 evra, a do kraja 2031. čak i da premaši neverovatnih 9.800 evra. Takvi scenariji zasnivaju se na pretpostavci da će uporni inflatorni pritisci, kontinuirano ublažavanje monetarne politike i trajna geopolitička nestabilnost zadržati zlato u centru pažnje kao ključnu zaštitnu imovinu.
Privatni investitori sve više prepoznaju zlato kao optimalnu zaštitu od jedinstvene kombinacije rizika koji prete tržištima, uključujući stagflaciju, recesiju i devalvaciju valuta. S obzirom na to da je tržište zlata relativno malo u poređenju s tržištima akcija ili obveznica, čak i umeren rast potražnje privatnih investitora može izazvati brze i značajne pomake u ceni, što dodatno pojačava potencijal za ovaj rast.
Uprkos prevlađujućem optimizmu, važno je biti svestan potencijalnih rizika koji bi mogli da zaustave ili preokrenu ovaj trend rasta zlata. Glavna „pretnja” dolazi od američkih Federalnih rezervi, jer ako se pokaže da je inflacija tvrdokornija nego što se očekivalo, a američka ekonomija ostane otpornija, centralna banka Amerike mogla bi da zauzme stroži stav i odloži ili ograniči smanjenje kamatnih stopa. Takav scenario, praćen jačanjem američkog dolara, smanjio bi privlačnost zlata kao nekamatonosne aktive. U tom scenariju, neki analitičari upozoravaju da bi cena mogla da doživi značajnu korekciju i padne na oko 2.400 evra po unci. Ipak, trenutni tržišni zamah i duboki strukturni pokretači potražnje sugerišu da je put daljeg rasta cene plemenitog metala otvoren.
Posledice skoka cene zlata osećaju se i u Srbiji, kroz promene na tržištu nakita i investicionog zlata. Prva i najvidljivija posledica jeste rast cena zlatnog nakita. Zlatare u Srbiji u poslednjih nekoliko meseci koriguju cene gotovo nedeljno, pa je on sada skuplji i do 30 odsto u odnosu na prošlu godinu. Isto važi i za otkup, gde gram investicionog zlata vredi više od 120 evra, što je rekord za domaće tržište. Za one koji čuvaju stare zlatne komade, ovo je povoljan trenutak za prodaju, ali istovremeno loša vest za one koji planiraju kupovinu. Kako su kamate na dinarsku i evro štednju i dalje niske, mnogi građani razmišljaju da pretvore ušteđevinu u zlato. U poslednjih nekoliko meseci povećana je prodaja investicionih poluga i dukata, naročito manjih od pet i 10 grama. Banke i ovlašćeni trgovci beleže rast interesovanja, jer građani žele da zaštite vrednost novca od inflacije i kursnih kolebanja. Ulaganje u zlato više nije rezervisano samo za bogate, čak i skromne sume od nekoliko stotina evra mogu se uložiti u male poluge, koje se lako prodaju ili čuvaju.
