Svetomir Nikolajević, jedan od najvećih srpskih intelektualaca s kraja 19. i početka 20. veka, bezmalo je potpuno skrajnut iz nacionalnog sećanja i istorijskih čitanki.
Mnogobrojne generacije gotovo da ne znaju da se Svetomir, rođen 1844. u selu Raduša kod Uba, u pitomoj Tamnavi, školovao na prestižnim evropskim univerzitetima i bio premijer Srbije, ministar unutrašnjih poslova, veliki intelektualac, kosmopolita, humanitarni radnik, rektor i profesor Visoke škole, gradonačelnik Beograda. Uz to, bio je prvi Srbin nominovan za Nobelovu nagradu.
Obrazovanje i evropska karijera
Govorio je sedam svetskih jezika, osnovao Srpsku kraljevsku akademiju, Patriotsko društvo “Sveti Sava”, Humanitarno društvo “Stefan Dečanski”, bio je istoričar književnosti, prvi je pisao o Šekspiru. Osnovao je i Društvo za obrazovanje i vaspitanje gluvoneme dece u Beogradu.
Bio je član upravnih odbora svih ustanova kulture, nauke i obrazovanja u tadašnjem Beogradu, jedan od najomiljenijih profesora Visoke škole i među najznačajnijim masonima svog doba, te je veoma doprineo razvoju srpskog slobodnog zidarstva. Sa prijateljima je u Beogradu osnovao masonsku ložu “Pobratim”, koja i danas postoji.
Svetomir u očima savremenika
Bio je poznat u svim intelektualnim krugovima Evrope tog doba – kaže za Novosti profesor dr Vojkan Stanić, autor jedine knjige o Svetomiru Nikolajeviću. U Srbiji je bio prvo slavljen, pa progonjen i zaboravljen.
„Ničim nije zaslužio da ga prekrije veo zaborava, jer je bio veliko ime srpske nauke i kulture, njegov rad bio je satkan od humanosti i samopregora za dobrobit otadžbine. O njemu danas, na žalost, ima veoma malo podataka i dokumenata.
U Beogradu, na Zvezdari, jedna ulica nosi njegovo ime, kao i škola u Raduši, a u holu SANU postoji Svetomirova bista i to je sve. Čujem da će i u Ubu jedna ulica dobiti njegovo ime.“ – istakao je dr Stanić.
Bio je pristalica dinastije Obrenović i veliki prijatelj kraljeva Milana i Aleksandra
Kao veliki pristalica dinastije Obrenović, lični prijatelj kralja Milana i Aleksandra, posle Majskog prevrata 1903. godine i dolaska Karađorđevića, pao je u nemilost, počeo je njegov sunovrat, jer nije bio prihvatljiv za novu vlast. Bio je na spisku zaverenika za likvidaciju, ali je sigurnu smrt izbegao, jer je u vreme prevrata bio srpski diplomata u Atini.
Uloga u modernizaciji Srbije
U vreme dinastije Obrenović, na razgraničju vekova, Srbija je dobila nezavisnost, proglašena je za kraljevinu, počela je modernizacija, razvoj po ugledu na savremene evropske zemlje – kaže dr Vojkan Stanić.
U izrazito seoskom i zatvorenom društvu, formiran je građanski sloj, uglavnom od inteligencije i bogatih trgovaca.
Država je na školovanje u evropske univerzitete slala nadarene đake, a oni su se potom, sa visokim obrazovanjem, vraćali u Srbiju, da zdušno pomognu njen razvoj. Najveći među njima bio je Svetomir Nikolajević. Sve je fascinirao svojim obrazovanjem, znanjem, otmenim držanjem, kulturom…
Humanitarni rad i najvažniji doprinosi
Kruna njegovog rada bilo je Humanitarno društvo “Sveti Sava”, osnovano radi širenja prosvete, kulture, negovanja nacionalnih osećanja i vrlina u srpskom narodu, pomoći sunarodnicima u neoslobođenim područjima.
Društvo je okupljalo najumnije i najviđenije ljude tog doba, školovalo je mladiće iz krajeva pod turskom vlašću za učitelje i sveštenike, podizalo i obnavljalo škole, crkve i manastire u krajevima van Srbije. Za vreme Velikog rata, bez premišljanja odbio je ponudu nemačkog cara Vilhelma Drugog da bude civilni guverner okupirane Srbije.
Predlog za Nobelovu nagradu i pad u zaborav
Bio je Svetomir veliki mirotvorac – kaže Stanić. Zato ga je Međunarodni mirovni pokret 1915. godine predložio za Nobelovu nagradu za mir. Međutim, država Srbija ništa nije preduzela da kandidaturu podrži, jer je Svetomir bio obrenovićevac i te godine Nobelova nagrada za mir nije ni dodeljena.
Sva svoja znanja i energiju uložio je u nacionalni, kulturni i državni prosperitet, savremenici su o njemu govorili s najvećim poštovanjem i divljenjem, a i današnjim generacijama može da bude nesumnjivi uzor. Srbija je dozvolila da ovaj veliki čovek padne u zaborav…
Nikada nije zaboravio svoj nacionalni identitet
Bio je osvedočeni građanin sveta, koji nikada nije zaboravio svoj nacionalni identitet. Zadivljujuće je kako je svetsko i srpsko uspevao da usaglasi, to je bila jedna od njegovih najvećih vrlina – kaže Svetomirova praunuka Snežana Nikolajević iz Beograda.
Preminuo je 1922. godine, sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Imao je četiri ćerke i dva sina.
