Vladika piše, između ostalog, da će naročita karakteristika budućeg rata biti „bezidejnost svih zaraćenih strana i nepoverenje meću vojnicima pod istom zastavom“.
Prenosimo poglavlje u celini:
KAKAV ĆE BITI BUDUĆI RAT!?
Treba li ja to Vama da opisujem, generale? Ni java, ni snovi, ni mašta poštenih i razumnih ljudi ne mogu ni približno predstaviti preužasnu sliku predstojećeg rata, kome čovečiji rod korača u susret.
To će biti rat potpuno lišen milosti, poštenja i viteštva. Viteški rat između Izrailjaca i Filistejaca, u kome dve vojske posmatraju borbu između svojih predstavnika, Davida i Golijata, očekujući od ishoda te borbe svoju pobedu ili poraz, samo je jedna čobanska idila prema ratu predstojećem. I rat Ardžune protiv Bhišme, opisan u Mahabharatu, samo je jedna idila. Kao idila je i rat na Kosovu između Srba i Turaka. Pa je idila čak i rat Napoleonov protiv Moskve. Šta ja govorim? Ta svi ratovi u svetu, u kojima su i ukoliko zasijali zraci milosti, poštenja i viteštva, svi ratovi, koji su mogli dati nadahnuća bar jednom dobrom pesniku i jednoj dobroj pesmi – idila su prema ratu koji svetu predstoji. Jer budućim ratom neće se ciljati samo pobeda nad protivnikom nego istrebljenje protivnika. Potpuno uništenje nesamo boraca nego i cele njihove pozadine, njihovih roditelja, dece, bolesnika, ranjenika i zarobljenika, njihovih sela i gradova, stoke i koševa, železnica i drumova! Plamen, koji ne misli, i ne pravi razliku!
U prošlom ratu kukalo se nad Remskom katedralom. U novom ratu smejaće se nad ruševinama mnogih katedrala, mnogih narodnih svetinja, vekovnih spomenika, i svega ostaloga što je ljudskom srcu na rodnoj grudvi zemlje milo i dragoceno. Oganj će se bacati neštedice sa zemlje, sa vode, i iz vazduha, na sve ono što je protivničko. Oganj, olovo i čelik padaće kao plaha kiša koja sve plavi i predaje smrti. Uz to će doći i električne munje, električni tenkovi, železne brzohodne i brzometne naprave, i Bog zna – upravo đavo zna – kakve sve adske sprave za ubijanje, gaženje i mrcvarenje ljudi, stoke, bilja i stvari. A kao kruna svega toga doći će poslednji i vrhovni izum latino-tevtonske civilizacije – smrad! To jest smradni gasovi, bacani na protivnika i njegovu domovinu iz najraznovrsnijih oruđa i u najrazličnijim preparatima. Svaka živa stvar, koju je svevišnji Tvorac obdario organom disanja radi naslađivanja Njegovim čistim i životvornim vazduhom, izdisaće u grčevima od otrovnog smrada, kojim je bude pozdravljala civilizacija zapadna. Atila, Džingiz Kan i Kambiz porumeneli bi od stida pred takvim nečovečnim načinima ratovanja. No, oni koji su kršteni u ime Sina Božjega Svemilostivoga, da li će se zastideti?
Cifre budućeg rata prevazići će u svakom pogledu, osim u pogledu pošteđenih, cifre svih ostalih ratova u istoriji roda ljudskog. U toku samoga rata biće mobilisani i dečaci od dvanaest godina pa naviše, i mnoge žene i devojke. Rekvizicijom će se oduzeti za vojne potrebe sve, ali sve, što pozadina bude imala: i poslednji vo, i poslednji konj, i svako drugo živinče, što je za jelo ili za teret, i sva hrana, sav novac, adiđari privatnih osoba, sva gotovina iz svih banaka privatnih, društvenih i državnih, i sve dragocenosti crkava i manastira, odela, posuđa, sve što je od gvožđa, bakra, aluminijuma, gume – a da i ne govorimo o srebru i zlatu – privatni telefoni, metalne peći, brave sa vrata i kapija, metalni kreveti, metalni ramovi sa slika, ikona i ogledala; rečju: sve što je od metala, od kože, od platna, od kaučuka, ili od ma kakvog materijala, koji bude nužan ratu i ratnicima. Starice i starci, sa sitnom decom i bogaljima, ostaće u praznim i hladnim kućama, sa ambarom i salašem ispražnjenim, sa torom i oborom ispražljenim, bez obuće, bez kajiša, bez posuđa, bez pluga i motike, bez noža i kašike, u kućama nezabravljenim, – gladni ljudi u opasnosti od gladnih zverova. Čupaće po malo travice, gde je još bude preostalo od ognja ratnoga, grepšće zemlju i skidaće koru. Time će se hraniti. A nastaće i takvi studeni dani, da će ljudi pogoreti sve knjige iz biblioteka, javnih i privatnih, i sve slike i umetničke predmete iz muzeja, samo da se narod ogreje, samo – da stara baka zagreje malo čaja, bez čaja, za umiruće joj unuče. Mnogi će od užasa pozveriti, oblesaviti ili poludeti. I oni će sasvim nagi, čupavi i prljavi, trčati po drumovima i ulicama, po gorama i poljima, urličući kao zverovi i napadajući na one koje sretnu ili stignu. A u daljem toku rata Vrhovne Komande će izdati zapovest, da se svi ti bedni komadi roda ljudskog, kojih će se borci iz prvih redova sećati kao svojih roditelja, svoje braće i sestara, i svoje dečice, da se svi ti komadi i komadići roda ljudskog presele u peštere planinske zbog opasnosti od smradnih otrova, kojim će neprijatelj pokušavati da potruje sve što diše u protivničkoj zemlji. Tako, ustvari. u toku rata neće ni biti naroda u sadašnjim ljudskim obitalištima, u sadašnjim gradovima i selima, u kućama i u kolibama. Jer će sva zemlja biti bojno polje. Zar ne, generale moj, sva će se naša planeta pretvoriti u jedno bojno polje? Od građanstva u pozadini niko se nigde neće moći videti. Sve će biti u zbegovima, po pešterama i jarugama planinskim. Kako će bedni narod provoditi svoje dane u tim zbegovima, to niko od ljudi neće umeti iskazati. Kada se rat bude svršio, posle dugog trajanja, tada će se videti sve te peštere i jaruge, planine ispunjene mrtvačkim kostima.
Jedna naročita karakteristika budućeg rata biće bezidejnost svih zaraćenih strana i međusobno nepoverenje među vojnicima pod istom zastavom. Jer taj rat neće se u stvari voditi ni u ime vere, ni u ime slobode, niti u ime domovine i nacije – mada će se to isticati kao gesla – nego u glavnom samo u ime mržnje i osvete, otmice i grabeži. Zbog te bezidejnosti, koja uništava svako oduševljenje, u svima vojskama biće mnogo izdajnika i potplaćenih špijuna. Sledstveno, biće mnogo međusobnog nepoverenja, i biće streljanja čitavih ratnih jedinica. Pored krivih izginuće i veliki broj pravih od svojih sopstvenih vlasti. I još, zbog odsustva ma kakve krupne i istinite ideje, za koju bi se neko saglasio da dragovoljno gine, biće i potpuno odsustvo junaštva i junaka. U teškoj situaciji ljudi će se pokazivati plašljivice a u lakoj bezdušnici i maroderi. Mrtve ratne mašine predstavljaće upravo glavne i jedine junake buduće vojne. One će izgledati življe, razumnije, moćnije i hrabrije od čoveka, svoga tvorca i gazde. Čovek će biti tako ništavan usred svojih mašina, i bedan, i ustrašen! On će aplaudirati svojim ratnim mašinama kao što se nekad aplaudiralo junacima.
Jedan veliki deo svih opasnih užasa budućega rata mi smo već doživeli i videli u prošlom Svetskom Ratu. A ratovi budući biće kud i kamo strašniji od svih ratova prošlih.
No teško je, generale moj, opisati ljudskim jezikom onu burnu i tamnu noć, ispunjenu zločinom, užasom i haosom, u koju Evropa s Amerikom gredeći vuku sobom sav ostali svet.
Iz svega ovoga jasan je nauk:
1. Da će civilizovani svet staviti u službu predstojećem ratu sav svoj mozak, svu svoju energiju i sav svoj imetak bez rezerve;
2. Da će užasi razorenja u budućem ratu prevazići sve užase ratne iz prošlih vremena;
3. Da će se budući rat odlikovati odsustvom ideja i odsustvom milosti i junaštva.
Pravda
