Sveti vladika Nikolaj: Duhovna kriza Evrope iza fasade modernog napretka

Duhovno stanje i pad moderne Evrope

Po pohoti ljudskoj svaki narod i svaki čovek traži vlast i slast i slavu, podražavajući papi rimskom. Po pameti ljudskoj svaki narod i svaki čovek nalazi da je on najpametniji i svega blaga zemaljskoga najzaslužniji.

Kako da ne budu onda ratovi među narodima i ljudima? Kako da ne bude ludila i besnila kod ljudi? Kako da ne bude boleština i suše i poplave i čireva i sušice i revolucija i ratova, i ratova? Mora sve to da bude, kao što mora gnoj da izlazi iz zagnojene rane, i kao što mora da se širi gadan miris od nagomilane nečistoće.

Papizam se služi politikom, jer tako se samo dolazi do vlasti. Luteranizam se služi filosofijom i naukom, jer tako misle doći do pameti. Tako je pohota digla rat protiv pameti i pamet protiv pohoti.

To je nova vavilonska kula, to je Evropa

To je nova vavilonska kula, to je Evropa. Ali je u naše vreme ustalo novo pokolenje evropsko, koje je venčalo pohota i pamet u ateizmu a odbacilo papu i Lutera. Sad niti ko skriva pohota niti hvali pamet. Ljudska pohota i ljudska pamet venčani su u naše dane i stvoren je jedan brak koji nije ni katolički ni luteranski, nego očigledno i javno satanski.

Današnja Evropa nije više ni papska ni luteranska. Ona je izvan toga i van toga. Ona je skroz zemaljska, i bez želje da se penje na nebo ni sa pasošem nepogrešnog pape niti pak uz lestvice pameti protestantske. Uopšte, odriče se putovanja iz ovoga sveta. Želi da ostane tu. Želi da mu bude grob gde i kolevka. Ne zna za drugi svet. Ne oseća ozon nebesni.

Ne vidi u snu anđele i svetitelje. Za Bogorodicu ne može da čuje. Razvrat ga utvrđuje u mržnji protiv devičanstva. Sav je trg u mraku. Sve su sijalice pogašene. Aj, kakav užasan mrak? Brat bratu zariva mač u grudi misleći – neprijatelj je. Odriče se otac sina i sin oca. Vuk je vuku verniji prijatelj nego čovek čoveku.

A šta je sve Hristos učinio za Evropu, i kako se Evropa zahvalila Hristu? To je, braćo, predmet za razmišljanje i pouku.

Šta je Hristos učinio za Evropu?

Više nego sve. Jer sve to bi bilo ono što ljudi mogu očekivati. Ali Hristos je učinio za Evropu daleko više nego što su ljudi umeli da očekuju. Hristos je razagnao u Evropi mrak neznaboštva i glupost idolopoklonstva. Time smo sve rekli za onoga ko zna šta znače te dve reči: neznaboštvo i idolopoklonstvo.

A za one koji to ne znaju, reći ćemo nešto više. Evropsko neznaboštvo i idolopoklonstvo bilo je isto onako mračno i glupo kao neznaboštvo i idolopoklonstvo crnačkih plemena naših dana u Africi. Ali samo još surovije, surovije utoliko ukoliko je krv potomaka Jafetovih gonila ljude na veće krajnosti, nego li krv Hamova.

Religija bez pravoga Boga, brak bez morala, društvo bez milosti, država bez višeg smisla od razbojničke otmice. Jednom rečju: život bez smisla i smrt bez nade.

Uz to neprekidni strah od groznih bogova, koji se moraju ublažavati krvavim žrtvama, životinjskim i ljudskim, pa gatarijama, vračarijama i bezbrojnim danonoćnim besmislenim ceremonijama. Mrak i glupost u seljačkoj kolibi, mrak i glupost u patricijskoj palati, mrak i glupost u carskom dvoru, i u poeziji, – u svemu.

Satana je držao u kvrzi evropsko čovečanstvo dok se Hristos nije javio. I ceo organizam evropskog čovečanstva, celo telo i cela duša bila je ne bolesna, nego sama bolest kao gubav čovek, od glave do pete. A Hristos kad se javio u takvoj bolnici i ludnici evropskoj kroz svoje sluge kao da je rekao ono što i ženi zgrčenoj osamnaest godina: Evropo, oslobođena si od nemoći svoje (Lk. 13, 12). I najednom Evropa se ispravila, osvestila, prosvetila, očistila i obrazovala. Kao kad neko na tamnici otvori prozore, i počisti, i uredi, i okadi.

Uz to dao je Hristos krštenim narodima Evrope vlast nad celom kuglom zemljinom, da bi kao kršteni krštavali, kao osvećeni osveštavali, kao naučeni učili mračniju i slabiju braću svoju. Eto, to je čudo nad čudesima učinio Gospod Isus Hristos u Evropi.

Kako se Evropa zahvalila Hristu?

Onako mu se zahvalila i odužila kao oni Gadarinci, koje je Hristos oslobodio od legiona zlih duhova, a koji su ga molili da ide od njih. I moli ga sav narod iz okoline Gadarinske da ide od njih (Lk. 8, 37). I On ode. Ne vozrazi im ni reči, nego ode. On ode, ali prokletstvo ostade u toj zemlji.

I ta zemlja Gadarinska, nekad plodna i bogata danas predstavlja oku čovečjem jednu suru i suhu prokletu pustinju. Gadarinci su molili Hrista da ide od njih. Evropejci ga ne mole, nego ga gone. Gone ga svim načinima: – i preko škole i preko štampe i preko politike, i preko filma, i preko naučnih gatarija i preko svih kulturnih naduvenosti svojih; gone ga i mislima, i rečima, i delima, i pojedinačno i grupno, i svi skupa.

Kad je onako bilo sa Gadarom, koja je po gluposti molila Hrista da ide iz nje, kako li će biti Evropi koja ga ne moli, nego ga po zlobi tera od sebe? Kako će joj biti? Evropa, koja je odustala od Hrista i povratila se svome prastarom mračnom, glupom i smradnom paganizmu?

Biće Evropi ono što je bilo Kapernaumu

I to je odgovoreno posredno u Jevanđelju. Biće Evropi ono što je bilo Kapernaumu, gradu veoma kulturnom, bogatom, uređenom, veselom i oholom, na obali jezera Galilejskog. Hristos mu je zapečatio sudbu ovim rečima: I ti, Kapernaume, koji si se do nebesa podigao – do pakla ćeš propasti, jer da su u Sodomu bila čudesa što su u tebi bila, ostao bi do današnjeg dana. Ali vam kažem da će zemlji sodomskoj lakše biti u dan Strašnog Suda nego tebi (Mat. 11, 23).

Aj, braćo moja, zar vi svi to ne vidite? Zar vi svi niste osetili mrak i zločin antihrišćanske Evrope na svojim leđima? Hoćete li uz Evropu ili uz Hrista? Uz smrt ili uz život? Pitate se. Razvedrite se. Odlučite se. Smrt ili život. To dvoje stavio je nekad Mojsej pred svoj narod. I mi stavljamo pred vas. Znajte; Evropa je smrt, Hristos je život. Izaberite život da živi budete na vek. Amin.

Vladika Nikolaj