Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi je dan posvećen ljudima koji redovno čine jedan od najhumanijih gestova, a to je čin davanja krvi. Obeležava se 14. juna, na dan kada je rođen austrijski biolog Karl Lindštajner (1868-1943), koji je zaslužan za otkriće krvnih grupa kod čoveka, za šta je 1930. godine dobio Nobelovu nagradu.
Sve zdrave osobe od 18 do 65 godina mogu dati krv
Krv i krvni derivati predstavljaju lek za pacijente i neophodni su da bi neko bio izlečen i da bi nečiji život bio spašen. Dobrovoljno davanje krvi je najpoznatiji i najčešći vid javnog označavanja humanosti jer time što se da krv, pomaže se nekome kome je jako potrebna. Suština svih davanja krvi je da se skupi dovoljna količina sigurne krvi i da postignemo da pacijenta čeka krv, a ne da oni čekaju krv.
Sve zdrave osobe muškog i ženskog pola stare od 18 do 65 godina mogu dati krv, ukoliko zadovoljavaju medicinske kriterijume posle laboratorijskog i lekarskog pregleda.
Prosečna odrasla osoba ima 70 ml krvi na kilogram telesne težine.
Svaki dobrovoljni davalac može da donira do 450 ml krvi
Osoba od 70 kg ima oko 5 do 5,5 litara krvi. Svaki dobrovoljni davalac može da donira trinaesti deo od ukupne količine tj. do 450 ml krvi.
View this post on Instagram
Vreme da se nadoknadi „tečni“ deo krvi iz rezervi je tridesetak minuta, a ćelijski elementi za 30 do 60 dana. Dnevno se stvori 50ml nove krvi i isto toliko razgradi.
Zašto je razmak između dva davanja krvi 3-4 meseca?
Stvaranje krvi u kostnoj srži može da se poveća 6 puta (6×50 ml=300 ml dnevno), što znači da data količina krvi teorijski, može da se obnovi za jedan i po dan. Najsporije se nadoknađuje gvožđe koje ulazi u sastav svakog crvenog krvnog zrnca. Zato je razmak između dva davanja 3 do 4 meseca.
Jedini medicinski propis nakon davanja krvi je da se popije dovoljno tečnosti. Ishrana i fizičke aktivnosti su uobičajene. Posle davanja krvi ne treba pušiti 2 sata, a sati ne treba raditi pored nežaštićenih opasnih aparata i mašina.
Krv se daje iz vene u pregibu lakta gde je ubod najmanje bolan. Komplikacije u vezi sa davanjem krvi ne postoje. Nivo rada transfuzioloških ustanova je takav da visoko stručan i obučen kadar obezbeđuje maksimalnu sigurnost davaocu, s’toga je materijal za uzimanje krvi: sterilan, apirogen i za jednokratnu upotrebu.
Višestruko davanje krvi nije opasno i ne dovodi do povećanja ili gubitka težine, ne povećava niti smanjuje apetit, ne smanjuje niti povećava radnu sposobnost.
Krvne grupe su biološki nasledna svojstva
Postoji nekoliko stotina naslednih svojstava- krvno grupnih antigena, svrstanih u dvadesetak krvno grupnih sistema kao što su: ABO, Rh i drugi.Krvne grupe su biološki nasledna svojstva i nalaze se na membrani krvnih i većine drugih ćelija u organizmu.
Za transfuziju, kao vid transplantacije tkiva, najvažnije su ABO i Rh jer bez podataka o njima se ne sme upotrebiti ni jedna jedinica krvi.
Zastupljenost krvnih grupa u našoj populaciji je: A- 41%, O- 39%, B-15%, AB- 5%, Rh + 85%, Rh – 15%.
Kako postati dobrovoljni davalac krvi?
Ukupno, postupak davanja krvi sa pridruženim medicinskim i administrativnim procedurama traje oko 30 minuta. Zainteresovana lica popunjavaju upitnik za davaoce, obavljaju registraciju, zatim im se određuje nivo hemoglobina i sledi lekarski pregled, nakon čega će lekar odrediti da li će osoba tog dana dati krv.
Korist koja se postiže davanjem krvi je višestruka – iz date jedinice krvi odvajanjem eritrocita, trombocita i krvne plazme, postiže se korist za najmanje jednu osobu koja će neke od krvnih produkata primiti, dok je najčešći slučaj da to bude tri i više osoba, piše Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.
Kakvi su podaci Instituta za transfuziju krvi Srbije?
Podaci Instituta za transfuziju krvi Srbije govore da se i pored velikih napora i sve većeg broja dobrovoljnih davalaca krvi, potrebe našeg ugroženog stanovništva i dalje ne ostvaruju.
View this post on Instagram
U ovom trenutku je potrebno da na svakih 1000 stanovnika postoji 40 dobrovoljnih davalaca krvi. Nažalost, već godinama unazad ta cifra je premašuje 30 davalaca na 1000 stanovnika.
Upravo iz tog razloga je veoma bitno obeležavati ovaj datum kao dan kada će se posebna pažnja usmeravati ka naporima da što više građana i građanki dobrovoljno donira krv i spasi hiljade života naših sunarodnika.
