Светски дан добровољних давалаца крви је дан посвећен људима који редовно чине један од најхуманијих гестова, а то је чин давања крви. Обележава се 14. јуна, на дан када је рођен аустријски биолог Карл Линдштајнер (1868-1943), који је заслужан за откриће крвних група код човека, за шта је 1930. године добио Нобелову награду.
Све здраве особе од 18 до 65 година могу дати крв
Крв и крвни деривати представљају лек за пацијенте и неопходни су да би неко био излечен и да би нечији живот био спашен. Добровољно давање крви је најпознатији и најчешћи вид јавног означавања хуманости јер тиме што се да крв, помаже се некоме коме је јако потребна. Суштина свих давања крви је да се скупи довољна количина сигурне крви и да постигнемо да пацијента чека крв, а не да они чекају крв.
Све здраве особе мушког и женског пола старе од 18 до 65 година могу дати крв, уколико задовољавају медицинске критеријуме после лабораторијског и лекарског прегледа.
Просечна одрасла особа има 70 мл крви на килограм телесне тежине.
Сваки добровољни давалац може да донира до 450 мл крви
Особа од 70 кг има око 5 до 5,5 литара крви. Сваки добровољни давалац може да донира тринаести део од укупне количине тј. до 450 мл крви.
View this post on Instagram
Време да се надокнади „течни“ део крви из резерви је тридесетак минута, а ћелијски елементи за 30 до 60 дана. Дневно се створи 50мл нове крви и исто толико разгради.
Зашто је размак између два давања крви 3-4 месеца?
Стварање крви у костној сржи може да се повећа 6 пута (6×50 мл=300 мл дневно), што значи да дата количина крви теоријски, може да се обнови за један и по дан. Најспорије се надокнађује гвожђе које улази у састав сваког црвеног крвног зрнца. Зато је размак између два давања 3 до 4 месеца.
Једини медицински пропис након давања крви је да се попије довољно течности. Исхрана и физичке активности су уобичајене. После давања крви не треба пушити 2 сата, а сати не треба радити поред нежаштићених опасних апарата и машина.
Крв се даје из вене у прегибу лакта где је убод најмање болан. Компликације у вези са давањем крви не постоје. Ниво рада трансфузиолошких установа је такав да високо стручан и обучен кадар обезбеђује максималну сигурност даваоцу, с’тога је материјал за узимање крви: стерилан, апироген и за једнократну употребу.
Вишеструко давање крви није опасно и не доводи до повећања или губитка тежине, не повећава нити смањује апетит, не смањује нити повећава радну способност.
Крвне групе су биолошки наследна својства
Постоји неколико стотина наследних својстава- крвно групних антигена, сврстаних у двадесетак крвно групних система као што су: АБО, Рх и други.Крвне групе су биолошки наследна својства и налазе се на мембрани крвних и већине других ћелија у организму.
За трансфузију, као вид трансплантације ткива, најважније су АБО и Рх јер без података о њима се не сме употребити ни једна јединица крви.
Заступљеност крвних група у нашој популацији је: А- 41%, О- 39%, Б-15%, АБ- 5%, Рх + 85%, Рх – 15%.
Како постати добровољни давалац крви?
Укупно, поступак давања крви са придруженим медицинским и административним процедурама траје око 30 минута. Заинтересована лица попуњавају упитник за даваоце, обављају регистрацију, затим им се одређује ниво хемоглобина и следи лекарски преглед, након чега ће лекар одредити да ли ће особа тог дана дати крв.
Корист која се постиже давањем крви је вишеструка – из дате јединице крви одвајањем еритроцита, тромбоцита и крвне плазме, постиже се корист за најмање једну особу која ће неке од крвних продуката примити, док је најчешћи случај да то буде три и више особа, пише Градски завод за јавно здравље Београд.
Какви су подаци Института за трансфузију крви Србије?
Подаци Института за трансфузију крви Србије говоре да се и поред великих напора и све већег броја добровољних давалаца крви, потребе нашег угроженог становништва и даље не остварују.
View this post on Instagram
У овом тренутку је потребно да на сваких 1000 становника постоји 40 добровољних давалаца крви. Нажалост, већ годинама уназад та цифра је премашује 30 давалаца на 1000 становника.
Управо из тог разлога је веома битно обележавати овај датум као дан када ће се посебна пажња усмеравати ка напорима да што више грађана и грађанки добровољно донира крв и спаси хиљаде живота наших сународника.
