Danas praznujemo Sretenje. Ko se to sreo sa kim? Sreo se čovek sa Bogom. To je najčudesniji događaj u ovome svetu. Kao što je nekada sam Apostol Toma posumnjao u Vaskrsenje Gospoda Hrista:“Neću verovati dok ne metnem ruke svoje u rebra Njegova“[1]. Gospod je zadovoljio tu bezazlenu želju Svoga Učenika i Svoga Apostola, i javio mu se, da bi zbilja metnuo ruku svoju u rebra Spasova. I potvrdio je na najočigledniji način ono što mi svi želimo, ono što mi svi čekamo – to je pobeda nad smrću, Vaskrsenje iz mrtvih.
Slično se desilo i danas. Prestareli mudrac i učenjak, Blagi Simeon, imao je oko dvesta sedamdeset godina. Šta se to desilo? Kad se desilo Sretenje njegovo, njegov susret, njegovo sretanje sa Bogom? U ono vreme, car je egipatski naredio da se prevedu jevrejske knjige na njegov grčki jezik. I zato su najučenijih sedamdeset ljudi prevodili odlomke i delove Svetog Pisma. A taj Simeon došao je do dela Svetog Isaije: „Eto, devojka će zatrudneti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil – s nama Bog“[2]. On je stao. Kako može devojka roditi sina? Ne, to je nemoguće, ja ću da promenim, ja ću da kažem: žena rodiće sina. U tome mu se javi Anđeo i naredi mu: Ne, ne menjaj ništa iz Svete Knjige. Tako će biti kako je rečeno: devojka će zatrudneti i rodiće sina, Emanuila – s nama Bog, to će reći Boga. I da bi se zaista Starac uverio, Anđeo mu je rekao: Eto, ti nećeš umreti dok ne vidiš to u šta si posumnjao sada, da vidiš da je zaista devojka rodila čoveka – Bogočoveka Hrista. I zato je Sveti Simeon živeo dvesta sedamdeset godina, pun Duha Svetoga, pobožnosti i vere. Na današnji dan njemu se javio Duh Sveti da ide u Hram i da tamo sretne Gospoda Isusa. To se i desilo. On je sreo, uzeo je na ruke svoje Mladenca, Detence Isusa, i rekao: „Sada otpuštaš u miru slugu Tvoga, Gospode, po reči Tvojoj; jer videše oči moje Spasenje Tvoje, koje si ugotovio pred licem svih ljudi“[3].
Kakvo je to otkrovenje, kakva je to istina koju je otkrio Sveti Duh Svetome Starcu? To, da je Djeva rodila Pobeditelja smrti, Spasenje svetu. Spasenje od čega, od koga? Od greha, od smrti, spasenje od đavola, spasenje od pakla. Zaista, on je u tom času, Bog mu je dao, Duh Sveti mu je dao, i on je sagledao šta će to Detence da uradi kada odraste, kada postane čovek, kada postane Čudotvorac i Propovednik. On je Spasenje, evo, oči moje vide Spasenje Tvoje. Spasenje! Duh Sveti je izneo pred duhovne oči Svetoga Starca sve šta je Gospod uradio, sve šta je Gospod učinio radi oslobođenja ljudi od greha, od smrti, i time pokazao put spasenja, spasenja od greha, spasenja od smrti, spasenja od đavola. To je spasenje koje je On doneo svetu. I to je sve video Sveti Starac, i zato je današnji praznik Sretenje – susret čoveka i Boga, grešnog čoveka i Spasitelja sveta Gospoda Hrista.
Mi znamo iz istorije, od samih apostolskih dana do danas, kako su se ljudi susretali sa Gospodom Hristom. Sreo se Savle sa Njim i postao Pavle[4]. Razbojnik na krstu, sreo se sa Bogom i Gospodom Isusom Hristom na krstu, i tog istog dana bio uveden u Raj[5]. Sreo se Zakhej carinik i postao Apostol[6]. Srela se Marija Magdalena besomučna, iz koje je isterao sedam đavola, i postala Sveta Magdalina. I tako redom bezbroj, bezbroj ljudi, koji su se sretali sa Gospodom Hristom, i u Njemu, i kroz Njega dobijali spasenje, spasenje od greha, i Večni Život. Dobijali Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, i sve što Bog donosi čoveku kada se javlja u ovome svetu. A sve to Gospod je Sam doneo, Gospod je objavio rodu ljudskom.
I mi hrišćani, prvi susret naš sa Gospodom Hristom, kada je? Kada se krštavamo. „Koji se u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste“[7], kaže Sveti Apostol. Tako znači, taj susret sa Bogom, to oblačenje u Boga naše prirode, to je oslobođenje od greha, od poroka, od strasti, od svega demonskog, od svega prljavog. Tako je susret sa Gospodom Hristom najvažniji događaj u životu svakoga od nas. Naše sretenje sa Njim. Da, mi se u stvari susrećemo sa Gospodom Hristom svaki dan. Kad staneš na molitvu, gle, to je već susret tvoj sa Gospodom Hristom. Kad činiš dobro delo, evanđelsko dobro delo, to je takođe susret sa Njim. Tako mi od tih susreta živimo dušom, živimo Večnom Istinom, Večnom Pravdom, Večnom Ljubavlju, živimo onim što je Hristovo, onim što je Božije, onim što je Sveti i Pravedni Simeon na današnji dan osetio i video kada je uzeo u svoja sveta naručja Detence – Gospoda Hrista.
I rekao je Sveti Starac Presvetoj Bogomajci: „Ovaj leži da mnoge podigne i obori u Izrailju“[8]. Šta to znači? To znači da će Gospod Hristos Svojom pojavom u ovom svetu izazvati najveću promenu roda ljudskog. Leži da mnoge obori i podigne. Kako to Gospod Hristos podiže? Gospod Hristos diže čoveka iz ovog zemaljskog sveta, iz prolaznog sveta u Večni Život, dajući mu Večnu Istinu, dajući mu Večnu Pravdu, Večnu Ljubav. Tako, svaki od nas ljudi, verujućidiže se u nebesa sa Gospodom Hristom, i živi Nebom na zemlji i Bogom na zemlji. Ako svaki verni i svaki hrišćanin zaista to doživljava, Gospod onda diže iznad greha i smrti, i daruje mu Večnu Istinu, Večnu Pravdu i Večni Život.
A kako to obara Gospod Hristos? Obara sve koji su protiv Boga, sve koji svesno odriču Boga, hule Boga, neće Boga. Tako, svaki od ljudi koji slobodno odbacuju Gospoda Hrista, neće Ga kao Boga, eto on biva oboren. Njega obarajumračne sile, obaraju ga – u šta? U pakao. To je po slobodnoj volji njegovoj. Jer Gospod nikoga od nas na silu ne spasava. On predlaže Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večnu Ljubav, svima ljudima, svakome čoveku. Primiš li – ti si Njegov, odbacuješ li – to je tvoje.
Zato, ovaj veliki Sveti Praznik danas, braćo, neka nam posluži da mi proverimo sebe. Kako se mi susrećemo sa Gospodom Hristom, na koji način, i kako se treba sresti sa Njim?
Šta je Sveto Pričešće? To je primanje Gospoda Hrista u sebe. To je ohristovljenje čoveka, to je davanje svih nebeskih sila čoveku. To je tako važan susret, beskrajno važan. I tako redom: molitva, post, milosrđe, svako dobro delo – to je naš susret sa Gospodom Hristom.
Neka niko ne malakše u ovom teškom zemaljskom svetu. Jer, na Hristovo dobro u ovom svetu sa svih strana nagrću zli ljudi, bezbožni ljudi, da otmu ono što je Gospod Hristos doneo čoveku. To je spasenje. Mi hrišćani, često smo i mučenici zbog toga, zbog tog gonjenja, ali u tome i jeste sila Gospoda Hrista koji u svim mučenjima daje blaženstvo duši, i čovek sa radošću prima sve što u ime Gospoda Hrista dođe na njega, i protiv njega, što ljudi čine. I da niko od nas ne posumnja u Večnu Istinu Spasovu, u Večni Život Spasov, već da posvedoči u rodu ljudskom o moći i svemoći Gospoda Hrista, o istini koju je izrekao Sveti Pravedni Simeon: da Gospod Hristos nudi i daje spasenje svetu od greha, smrti i đavola.
A Presveta Bogomajka, Koja je Njega nama rodila, čuli ste iz divnih naših pesama (iz tropara): Ona je rodila Sunce Pravde, Koje zasija celome svetu. I postarajmo se da,zajedno sa Svetim Starcem Simeonom, poverujemo u Gospoda Hrista, da Njega primimo u duše svoje kao Pobeditelja smrti. Jer, on je uzeo u naručje svoje Gospoda Hrista, ugledao u Njemu spasenje sveta, spasenje u Bogočoveku Gospodu Hristu, koje nam je dao Vaskrsenjem. A pobeda nad smrću – Vaskrsenje, to je najvažniji događaj u Hristovom životu. I njega ako imaš, ti si zaista hrišćanin. A to znači, ti si se već uhvatio u koštac sa smrću, sa gresima, da ih satreš i da osiguraš sebi Život Večni kroz vaskrsenje iz mrtvih.
Neka bi Blagi Gospod tu jaku veru pojačao u nama, da mi pobeđujemo smrt duhovno, Vaskrslim Gospodom Hristom i da tako i dočekamo veliki praznik – Vaskrsenje Hristovo. Da Ga slavimo, Njega Jedinog Pobeditelja smrti, Jedino Spasenje sveta.
