Drug je protekle nedelje trinaestogodišnjaku umotao glavu u foliju i snimao za Tik-tok i dečak je završio u bolnici. U međuvremenu, stigli su rezultati istraživanja koji pokazuju da 52 odsto mladih opravdava nasilje. Svedeno na jedno odeljenje – to je više od polovine učenika.
Više od polovine mladih smatra da je nasilje u redu, a to je deset odsto više nego prošle godine i dvostruko u odnosu na 2022. Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije navodi da su istraživanjem bila obuhvaćena pitanja i u kojim situacijama mladi odobravaju nasilje.
„Imali smo još jedno pitanje u upitniku – u kojim situacijama bi oni opravdavali nasilje i najpopularniji odgovor, sa 55 procenta, da se misli na nasilje nad počiniocima najtežih krivičnih dela, na drugom mestu je to onda kada policija odnosno država ne radi svoj posao, sa nekih 25 procenata“, rekla je Pejićeva.
S druge strane, procenat mladih izloženih fizičkom nasilju značajno je opao u odnosu na 2023. godinu – sa 49 na 21 odsto. Manje je i verbalnog nasilja.
Smanjen procenat nasilja ohrabruje psihološkinju Branku Tišmu, ali rađa sumnju zbog čega je to tako.
„Ohrabruje, ali se postavlja i pitanje, dilemu – da li to znači da su nam deca mnogo manje u kontaktu, da mnogo manje provode vreme ili su se okrenuli virtuelnom svetu i različitim mrežama, pa tu, kroz te medije ispoljavaju različita povređivanja“, upozorila je Tišma.
Uzroci nasilja
Potvrđeno je i u istraživanju – tu rastu procenti, broj mladih koji su bili izloženi digitalnom nasilju povećan je sa 47 na 50 odsto.
„Znaju da vam ispričaju sve o tome, i na tom nivou su informisani, ali kako primenjuju – to je već drugo pitanje, jer su oni sigurni da se njima neće desiti to nešto što se drugima dešava, znaju za opasnost, znaju i za konkretne situacije, ali ne poštuju ta pravila, prosto smatraju da to mogu da izbegnu“, ističe Branka Tišma.
Miljana Pejić navodi da mladi na prvom mestu kao uzroke nasilja prepoznaju porodične odnose.
„Na drugom mestu je loša kaznena politika i treće – možda najviše zabrinjavajuće i što je najteže promeniti – odsustvo i pad vrednosti. Mislim da mladi često vide da nasilje nije sakcionisano, da ista pravila ne važe za sve“, sumirala je Pejićeva.
I sve vreme nameće se pitanje – ko su uzori mladih? Psiholozi predlažu da se, na primer, vreme nedavno održanih Olimpijskih igara iskoristi da se mladi usmere ka onima koji se trude, imaju timove koji vode računa o njima i, možda najvažnije, ponašaju se u javnosti primereno i vaspitano i uvažavaju protivnika!
