„Da nam nema manastira Krupa, ni mi se ovdje ne bismo vratili i okupljali“. Ove reči krajiških Srba najbolje opisuju značaj i važnost manastira Krupa u Dalmaciji.
Jedan je od najstarijih manastira Srpske pravoslavne crkve. Ima veliki duhovni, ali i kulturno-istorijski značaj za Srbe ovog kraja. On je svetlost pravoslavlja i duša srpstva u Krajini.
Njegov značaj za opstanak srpskog naroda u ovom delu je nemerljiv, a to najbolje potvrđuju stihovi: „Sve dok srpska duša živi, s Krupe će se čuti zvona“. U njima je sažeto sve ono što manastir predstavlja – tačku opstanka, mesto spajanja, sponu zemaljskog i nebeskog, onog što narod u ovim krajevima održava i u najvećim iskušenjima.
Iz pravca Žegara ili Golubića uska cesta probija se kroz oštro kamenje, ali i živopisnu prirodu. Kako više idete, tako su i slike sve lepše, kao da unapred oslikava blago kojem prilazite. Na kraju puta čeka vas kao u raju izgrađena svetinja. Prizor koji će vas dočekati, ostavlja bez daha. Ljudski um i srce ne mogu se više načuditi lepoti koju je ispisala priroda ili izgradila ljudska ruka.
Drveće koje kao da dodiruje nebo, rečica koja sija u zelenilu koje izbija iz suvog kamena. Sve to okružuje manastir Krupu, koji svojom lepotom ne odudara od celokupnog ambijenta.
Život manastira
I pored brojnih stradanja, manastir danas živi punim plućima. Pored igumana ove svete obitelji Pajsija, u manastiru borave još jedan iskušenik i dve monahinje. Manastir je veoma posećen, a ovoj drevnoj svetinji pored krajiških Srba, našeg naroda iz svih krajeva, prilaze i Hrvati i brojni drugi turisti.
Monahinja Justina u razgovoru za portal Kompasinfo kaže da je manastir Krupa drevna svetinja i bedem pravoslavlja, ne samo u Dalmaciji, nego u čitavom srpskom narodu.
„U ovim ljetnim danima mnogo naroda dolazi. U vremenima teških iskušenja na globalnom planu, naš manastir je mesto istinske molitve za cijeli srpski narod, ali i za sve ljude na svijetu“, kaže ona.
U toplom razgovoru, govoreći o svetinji i životu u njoj, monahinja Justina poučila nas je važnosti vere, molitve i smirenja. Kaže, izgubile su se mnoge vrednosti, kojima se moramo vratiti.
„Mi ovde otvaramo vrata za sve i sve ljude dočekujemo raširenih ruku“, kaže ona.
Istorija
Manastir Krupa nalazi se podno Velebita, blizu izvora istoimene reke. Sagrađen je u vreme kralja Milutina, 1317. godine. Predanje kaže da su mu temelje postavili monasi iz manastira Krupe na Vrbasu, nadomak Banjaluke. I ovaj manastir, kao i Krka i Dragović, uvek je delio sudbinu sa srpskim pravoslavnim narodom iz tih krajeva, kome je i pripadao. Često je stradao u raznim najezdama. Ipak je iza toga uvek i obnavljan.
Prvi put od utemeljenja obnavljan je u vreme cara Dušana, 1345. godine. O tome svedoči zapis na svodu manastirske crkve. Srpski kraljevi Milutin, njegov sin Stefan Dečanski, kao i unuk Stefan Dušan, izdavali su manastiru darovnice u vidu zemljišta za izdržavanje. Kasnije su to i Turci potvrđivali fermanima iz Stambola.
U mletačko-turskim ratovima manastir Krupa je teško stradao u više navrata, a posebno 1502. i 1620. U 20. veku desilo se isto u dva navrata: 1941. i 1995. godine. Prvi put su ga oskrnavile Pavelićeve ustaše. Drugi put znatno su ga opustošili hrvatski građani. Ipak je posle stradanja obnovljen.
Velika i temeljna popravka manastira izvršena je 1855. godine, i to uz pomoć Rusije, Srbije i Austrije. Austrijska vlada je uslovila obnovu zahtevom da manastirski prozori moraju biti izvedeni u gotskom stilu.
Čuvar vrednih duhovnih i kulturnih blaga
Manastir Krupa čuva vredna duhovna i kulturna svedočanstva, uprkos čestim pustošenjima u prošlosti. Šezdesetih godina 20. veka otkrivene su freske u manastirskoj crkvi i to one koje je 1622. godine freskopisao hilandarski monah Georgije Mitrofanović. Isti onaj inok koji je oslikao Hilandarsku trpezariju.
U Krupi su čuvane ikone italo-kritske škole, rad Jovana Apake. Čuva se i čestica moštiju Svetog Jeroteja. Tu je i kivot iz manastira Rmnja koji je donesen u Krupu u toku bosansko-hercegovačkog ustanka 1875. godine. Manastirka riznica čuvala je i tri antiminsa: jedan je jerusalimskog patrijarha Teodosija, drugi patrijarha Arsenija IV Šakabente iz 1743. i treći je tzv. Krupski iz 1739. godine.
U manastirskom arhivu čuvana su i 22 turska fermana, od kojih je zanimljiv onaj koji se odnosi na zaštitu manastira Krke. Izdao ga turski sultan Mustafa II u Stambolu.
Brojne bogoslužbene knjige, utvari i druge vrednosti, za manastir je pribavio krupski arhimandrit, veliki putnik i značajni srpski pisac Gerasim Zelić. On kao čvrst borac za pravoslavlje umro je u izgnanstvu, u Budimu 1828. 3elić je prvo svešteno lice koje je bilo član Matice srpske osnovane 1826.godine.
Inače, manastir Krupa je prihvaćao brojna velika pera srpske knjižnjvnosti: uz već pomenutog pisca „Žitija“ Gerasima Zelića, u njemu je izvjesno vrijeme boravio i Dositej Obradović; njegov savremenik i zemljak, učitelj Vasilije; Simo Matavulj je u manastiru boravio četiri godine i, prema sopstvenom iskazu tu naučio skrivene ljepote srpskog jezika.
Aleksandar Stojanović za Kompasinfo
