Sto dana nakon što je preuzeo dužnost nemačkog kancelara, Fridrih Merc (CDU) suočava se sa bilansom koji ruši njegove predizborne poruke. Dok je u kampanji obećavao brz ekonomski oporavak, rezultati pokazuju pad privrede, rast nezaposlenosti, talas stečajeva i rekordno zaduživanje. Na međunarodnoj sceni pokušava da se prikaže kao evropski lider, dok ključne odluke donose Donald Tramp i Vladimir Putin.
U maju, na početku mandata, Merc je obećao vidljivo poboljšanje privredne situacije već tokom leta. Posle tri godine semafor koalicije, koja je Nemačku ostavila na dnu industrijskog sveta, očekivanja su bila visoka. Brojke su sada suprotne tim obećanjima. BDP je u drugom kvartalu 2025. pao za 0,1 odsto u odnosu na prethodni kvartal, dok globalna privreda beleži rast od 2,8 odsto, a industrijske zemlje 1,4 odsto. Nezaposlenost je porasla sa 2.919.000 u maju na 2.979.000 u julu, što je 80.000 više nego na početku mandata. Talas stečajeva se ne zaustavlja: u julu je bilo 19,2 odsto više otvorenih postupaka nego pre godinu dana, najviše od oktobra 2024.
Jedina pozitivna brojka je inflacija od 2,0 odsto u julu, nešto niža nego u aprilu i maju. Ipak, udeo države u BDP-u porastao je sa 49,5 na 49,9 odsto i naredne godine će preći 50 odsto, granicu koju je Helmut Kol nazivao pragom socijalizma. Umesto obećanog zaustavljanja zaduživanja, država će 2025. podići 81,8 milijardi evra novih kredita i još 61,3 milijarde iz specijalnih fondova, ukupno 143,1 milijardu, što je više nego trostruko u odnosu na prošlu godinu.
Pad ekonomske snage prati i pad poverenja javnosti. Najnovije istraživanje Forse pokazuje da je podrška CDU/CSU pala na 24 odsto, dok AfD beleži rekordnih 26 odsto i preuzima vođstvo. Lični rejting kancelara je 29 odsto, a nezadovoljstvo njegovim radom izražava 67 odsto građana. Čak i među tradicionalnim biračima Unije zadovoljstvo je palo sa 76 na 72 odsto.
U takvoj situaciji, Merc pažnju javnosti premešta na spoljnu politiku. U Berlinu je dočekao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, stiglog direktno sa fronta kod Sumija, i vodio video konferenciju sa evropskim liderima i Donaldom Trampom, dva dana pre susreta Trampa i Vladimira Putina na Aljasci. Tema je bio ruski predlog da se rat u Ukrajini zamrzne pod uslovima Kremlja: Ukrajina bi prepustila preostali deo Donbasa, linije fronta bi se zaledile, a osvajanja priznala. Tramp je ovu opciju prvi put pomenuo nedelju ranije, što je u Kijevu izazvalo zabrinutost.
Zelenski je pokrenuo intenzivnu diplomatsku akciju, obavio tridesetak poziva evropskim liderima, sastao se sa Emanuelom Makronom i održavao stalne kontakte svojih savetnika sa predstavnicima EU i SAD. Cilj Kijeva bio je da se predlog drži u tajnosti kako bi se izbegla panika, sve dok ga Tramp nije javno pomenuo. Tada ga je Zelenski otvoreno odbacio, poručivši da Ukrajinci neće pokloniti okupatoru svoju zemlju. Prvi kontakti preko Trampovog izaslanika Stiva Vitkofa bili su neorganizovani, pa je zakazan novi sastanak. Moskva nije nudila nikakav uzvrat, već isključivo teritorijalne ustupke, što su analitičari opisali kao korejsko rešenje bez mira.
U Berlinu je postignuta zajednička deklaracija sa tri principa: prekid vatre, učešće Ukrajine u pregovorima i nepriznavanje ruskih osvajanja, uz zahtev za bezbednosnim garancijama. Stručnjaci poput Petra Nojmana sa King’s College London upozoravaju da EU nema mehanizam pritiska ako Putin odbije uslove. Tramp je zapretio ozbiljnim posledicama Rusiji, ali bez konkretnih mera. Umesto novih sankcija, pomenuo je mogućnost uvođenja carina. Fiona Hil, bivša savetnica u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD, ocenjuje da i Putin rizikuje jer rat traje duže nego što je planirao, a imidž stratege mu trpi. Ipak, bez prisustva Ukrajine u Aljasci pregovori će ići u njegovu korist.
Za Merca, berlinski susreti doneli su fotografije sa Zelenskim, koordinaciju evropskog stava i pažnju svetskih medija. Za nemačke birače, politička stvarnost ostaje nepromenjena. Kod kuće se suočava sa rastućom nezaposlenošću, rastom javnog duga i padom privrede, dok u inostranstvu igra sporedne uloge koje više liče na marketing nego na stvarno vođstvo. AfD preuzima vođstvo, a lični rejting kancelara pada na istorijski minimum. Ni pažljivo režirane spoljnopolitičke inicijative ne menjaju trend njegovog političkog slabljenja.
Današnji susret Donalda Trampa i Vladimira Putina na Aljasci mogao bi da odredi dalji tok rata u Ukrajini i novu ravnotežu snaga u Evropi. Ishod razgovora biće test i za Merca, čija se uloga svodi na posmatrača sa margine dok se ključne odluke donose bez njega. Ako dogovor bude postignut mimo evropskog okvira, to će biti još jedan dokaz slabljenja političkog uticaja Berlina.
Filip Gašpar, politički savetnik u Alternativi za Nemačku
