Ako neko jede, pije i spava, a ne radi, nekako se „rašrafi“ i samo bi da spava, jer se njegovo telo i živci opuste. Dospeva polako dotle da ni ne može ništa da radi. Malo hoda, pa ga nešto preseče.
Sa druge strane, ako malo radi i kreće se, jača i noge i ruke. Vidiš, oni koji vole da rade, ne spavaju mnogo, ili od umora možda uopšte ne mogu da spavaju, ali imaju snage, jer se kroz rad kale i telesno jačaju.
Šta rad predstavlja, naročito za mladog čoveka?
Rad predstavlja, naročito za mladog čoveka, zdravlje. Primetio sam da neki razmaženi mladići očvrsnu kada odu u vojsku. Vojska im čini dobro. Tako je, naravno, većinom bilo nekada. Danas se plaše da budu strogi sa vojnicima, jer samo ako malo moraju da se pomuče, odmah seku vene, doživljavaju nervni slom…
Ja govorim roditeljima da plate nekome i da pošalju svoju decu da kod njega rade, kako bi bila zdrava – dovoljno je da rade neki posao koji im se dopada. Jer mladić pun živosti i energije, ima i pameti, pa ako ne radi, postaje lenjivac. Ali kada vidi druge kako napreduju, u njemu raste egoizam i ničim nije zadovoljan. Neprestano ima pomisli i razum mu se pomućuje.
„Ej ti, izgubljeni, kako si samo zaostao!“
Posle dođe đavo, pa mu kaže: „Ej ti, izgubljeni, kako si samo zaostao! Onaj je postao profesor, drugi ima svoj posao i zarađuje novac, a ti, gde ćeš ti završiti?“ i tako ga baca u očajanje.
Ali, ako počne da radi, steći će poverenje u sebe, u dobrom smislu te reči. Videće da i on može da izađe na kraj sa poslom, ali i njegov razum će se zabaviti poslom i oslobodiće se pomisli. Iz toga se tako rađaju dva dobra.
