Nekoliko nedelja pre početka Velikog posta, u crkvi, preko određenih tekstova iz Jevanđelja, počinje duhovno pripremanje za ovaj post. Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravilnoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.
Veliki i Časni post, koji je ime dobio prema Časnom Krstu na kojem je stradao Gospod Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na reci Jordanu, otišao u pustinju i postio četrdeset dana i noći, nakon čega je izašao kao pobednik iz kušanja koje mu je postavio Sotona. Post nije gladovanje, ni zapostavljanje trpeze, na kojoj u dane posta nema hrane životinjskog porekla, već je pre svega moralni i etički čin i izraz stvarne ljubavi prema Bogu u Sinu Božijem, koji je svojim stradanjem i životom u veri uspostavio vrednosti hrišćanstva. Tokom Časnog posta se ne odričemo samo neke hrane i zabave.
To je vreme kada preispitujemo sebe, ulazimo u dubinu svoga bića, u želji za istinskim pokajanjem i očišćenjem, jer pravoslavni hrišćanin nije onaj ko je to samo po imenu, nego po životu i delima. Ako u srcu stanuju crne misli i nema ljubavi i blagoslova, praštanja i težnje za dobrim delima, uzalud se odričemo hrane. Svaka od nedelja Velikog posta ima svoje posebno značenje. Prva se zove Nedelja pravoslavlja. To je podsećanje na pobedu ikonobranitelja nad ikonoborcima.
U Carigradu se 843. godine pobeda pravoslavlja dogodila baš na prvu nedelju Velikog posta. Prvi dan Velikog Časnog Posta je Čisti ponedeljak dok se cela prva nedelja ovog posta naziva Čista ili nedelja Pravoslavlja. Do Vaskrsa se uz posebna molitvena bogosluženja smenjuju Nedelja Pačista, Krstopoklona, Sredopusna, Gluvna, Cvetna i Strasna ili Stradalna Velika nedelja.
Vaskršnji post je najstrožiji post, podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane strogu ishranu baziranu na suhojedenju i vodi, a ulje je dozvoljeno jesti samo subotom i nedeljom, dok se post razrešava na ribi dva puta i to na praznik Blagovesti i Cveti. Tokom ova prva dva dana posta ( u ponedeljak i utorak) prve Čiste nedelje ne jede se ništa, dok bolesni i raslabljeni mogu jesti samo bareno povrće. Nije dovoljno, kako se obično radi u našem narodu, strogo postiti prvu i zadnju nedelju posta, smatrajući da smo time ” odužili dug “. To je zavaravanje koje podseća na most čija je gradnja započela sa obe strane reke, a sredina ostala prazna; takvim mostom se niti dolazi niti prilazi.
