Voda se smatra osnovom sveta, materijom koja oživljava vegetaciju, eliksirom koji osigurava stvaralačku moć, dug život i besmrtnost. Zagnjurivanje u vodu simbolizuje regeneraciju i povratak u pređašnje stanje. Izlaženje iz vode simbolizuje nastanak novog oblika života. Zahvaljujući ritualu osvećenja, voda deluje na novo rađanje, veruje se da magičnom moći leči bolesti. Iz uverenosti u tako neobičnu moć delovanja vode nastale su različite akvatične kosmogonije, posebno predanje o „prvobitnim vodama”, iz kojih je nastao svet.Zagnjurivanje u vodu simbolizuje regeneraciju i povratak u pređašnje stanje. Izlaženje iz vode simbolizuje nastanak novog oblika života. Zahvaljujući ritualu osvećenja, voda deluje na novo rađanje, veruje se da magičnom moći leči bolesti.
Iz uverenosti u tako neobičnu moć delovanja vode nastale su različite akvatične kosmogonije, posebno predanje o „prvobitnim vodama”, iz kojih je nastao svet. U mitologijama mnogih naroda, ove vode predstavljaju haotični, ali plodni bezdan iz koga se rađaju bogovi, zemlja i nebesa. Često su zamišljane kao beskrajni okean, u kome sve postoji u klici, ali još uvek bez oblika.
Voda u obredima nije samo sredstvo pročišćenja tela, već i duše; ona u sebi nosi sećanje na početak sveta i obećanje njegovog obnavljanja. Kroz kišu, reke, izvore i mora, ona neprestano povezuje nebo i zemlju, smrtno i besmrtno, prošlost i budućnost. Njen večni tok simbol je neprekidnog kretanja života, a njena dubina — misterije koja se ne može do kraja spoznati.
