Српски језик је један и недељив и не може се, поготово на простору Републике Србије, подводити под нека друга имена, каже за Спутњик Владан Јовановић из Института за српски језик САНУ и секретар Одбора за стандардизацију српског језика, поводом захтева да се на Државном универзитету у Новом Пазару уведе предмет „бошњачки језик и књижевност“.
Реакција Одбора за стандардизацију српског језика
Одбор за стандардизацију српског језика упутио је допис Националном просветном савету и министарству просвете поводом проблема у вези са акредитацијом на Катедри за србистику на Државном универзитету у Новом Пазару.
Циљ „бошњачког језика“ – присвајање српске баштине
Међу лингвистима, али и у академској заједници и широј јавности, страсти су се узбуркале када је Бошњачко национално веће затражило да се „бошњачки језик“ и „бошњачка књижевност“ уведу у студије српске књижевности и језика на новопазарском универзитету.
Одбор упозорава на настојања да се та катедра претвори у „бошњакистику“ или „бошњакистику са србистиком“ и да су та настојања праћена и грубим нападима појединаца и на Универзитет и на Одбор за стандардизацију српског језика и поједине србисте.
Није могуће правити хибридни србистичко-бошњачки програм
Одбор је изричитог става да није могуће у садржаје српског језика и књижевности укључивати исте садржаје само под другим именом, нити је могуће правити хибридни србистичко-бошњачки студијски програм.
Чланови одбора надају се да Србија неће дозволити да се на Државном универзитету у Новом Пазару акредитује студијски програм босанског језика на штету српске филологије.
„Циљ ових студија је управо да се легализује прекрајање научних истина и присвајање српске језичке и културне баштине“, наводи Одбор.
Од Кулина Бана до Меше Селимовића
Не могу се садржаји српскога језика, попут историје српског језика која је јасна, дефинисана и део је науке о језику, и у ширем смислу и светске славистике, подводити под неке друге интерпретације, додаје Јовановић.
„Не може се, рецимо Повеља Кулина Бана која је део српске и културне и духовне језичке баштине, истовремено на простору једне државе интерпретирати на два потпуно различита начина. То није у складу ни са међународним конвенцијама, нити са било којом нормом. Српски језик је у том смислу за нас потпуно недељив, не може се делити на друге језике и да ми то још и прихватамо и подстичемо.“
Језичка и културна баштина
Јовановић додаје да Одбор за стандардизацију српског језика никоме не може наметати да свој језик назива онако како бисмо ми то желели, и да је право сваког народа да именује језик којим говори онако како жели. Међутим, не може се језичка, идентитетска и културна баштина преузимати из другог језика да би се њом „богатила“ баштина тог новог језика, истиче Јовановић.
Научне чињенице као основ
„Не може се то тако радити и ту је Одбор јасан. Мислим на средњи век и на писце. Зна се да је Меша Селимовић српски писац, писао је на српском језику, изјашњавао се тако како се изјашњавао, припадао је српској култури и није једини који је тако радио.
Дакле, не можемо правити компромисе. Једноставно, инсистирамо на научним чињеницама и на неки начин апелујемо на државу да то уради. И на крају крајева, Одбор за стандардизацију није неко удружење, то је тело које је формирала држава. То је саветодавно тело и сасвим је природно да држава која га је формирала уважи став свога органа, као и сви остали“, закључио је Јовановић.
Аутор: Владимир Судар
