Devedeset odsto sektora radi za strano tržište, međutim, Srbija i domaća preduzeća sa upotrebom visokih tehnologija zaostaju.
U Srbiji radi više od 3.780 IT kompanija sa preko 48.000 zaposlenih, i oni će ove godine izvesti na inostrana tržišta svojih softvera i usluga za blizu četiri milijarde evra.
Softveri koji olakšavaju poslove se u Srbiji i dalje malo koriste
Za ovako malu zemlju to je izuzetan rezultat, ali, na žalost, od tolikog izvoza u IT sektoru domaće tržište ima malo koristi. Procenat domaćih preduzeća koja koriste poslovne softvere je niži čak i od proseka Zapadnog Balkana, a svega jedan odsto ovdašnjih firmi primenjuje veštačku inteligenciju, kaže analiza časopisa „Biznis i finansije“.
Prema najavama iz Vlade, Srbija bi trebalo da dočeka EKSPO izložbu 2027. godine sa autonomnim vozilom „petog stepena“, što u prevodu znači da se ono u potpunosti kreće bez vozača.
To bi našu zemlju dodatno katapultiralo na svetskoj investicionoj mapi i preporodilo domaću automobilsku industriju. Umesto sklapanja delova, dobili bismo šansu da pređemo na sofisticiranu proizvodnju softvera za autonomna vozila, u koju najveće svetske kompanije trenutno ulažu oko 100 milijardi evra.
Rapidan digitalni napredak do 2025. godine
Pre toga, 99 odsto sela u Srbiji bi trebalo da dobije brzi internet do kraja 2025. godine, obećavaju zvaničnici. Kao veliki prioritet republičke vlade navodi se uvođenje veštačke inteligencije u poslovanje mikro, malih i srednjih preduzeća. To će, ukazuju oni na vlasti, značajno podići njihovu produktivnost, poboljšati konkurentnost domaće privrede i samim tim obezbediti rast plata, ali i penzija.
Koliko je Srbija digitalno napredovala, ne može se gledati samo kroz rast izvoza IT proizvoda i usluga, iako je on impresivan. Od 2017. godine izvoz domaćeg IT sektora je rastao godišnje u proseku za 25 odsto. Prošlogodišnji je bio čak 45 odsto, na skoro 2,7 milijardi evra, a suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni IT usluga premašio je 1,5 milijardi evra.
I ove godine – uprkos vestima o krizi i otpuštanjima u svetskoj i domaćoj IT industriji zbog otkazivanja poslova sa inostranim partnerima, posebno u autsorsing uslugama – izvoz je, prema izjavama republičkih zvaničnika, porastao u prvih šest meseci za čak 40 odsto, na 1,6 milijardi evra. Ostvaren je suficit od 1,24 milijarde evra.
Međutim, između inostranog uspeha domaćih softveraša i plasiranja proizvoda na ovdašnjem tržištu veliki je jaz. U Srbiji radi više od 3.780 IT kompanija sa preko 48.000 zaposlenih, ali vrlo mali broj je okrenut poslovanju sa domaćim firmama, pre svega zato što je ono daleko manje isplativo.
Privreda malo ulaže u svoj IT razvoj
Domaće IT tržište raste za oko 10 odsto godišnje, dakle više nego upola manje od prosečnog rasta IT izvoza iz Srbije. Premda je vrednost domaćeg IT tržišta, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), porasla sa 736 miliona evra u 2021. na više od 800 miliona evra u 2022. godini, ona je više od tri puta manja od prošlogodišnje vrednosti IT izvoza.
Razlog je što sama privreda malo ulaže u (svoj) IT. Kako navodi Milovan Matijević, analitičar specijalizovan za IT sektor, domaća preduzeća izdvajaju za IT svega 0,5 odsto prihoda u poređenju sa svetskim prosekom od četiri odsto, a kada se uporedi visina prihoda, taj jaz je u apsolutnom iznosu još veći.
IT kompanije koje rade na digitalizaciji domaće privrede su sistem-integratori i one koje se bave razvojem, podrškom i implementacijom poslovnih softvera. Matijević ističe da ova preduzeća zapošljavaju svega 5.000 IT stručnjaka, koji bi trebalo da digitalizuju oko 220.000 aktivnih preduzeća u Srbiji.
Skoro 90% srpskih IT stručnjaka radi u stranim kompanijama
To istovremeno znači i da od ukupno 48.000 zaposlenih u IT industriji, 43.000 njih radi u kompanijama koje nisu zainteresovane za poslovanje na domaćem tržištu.
Ako se ovakav trend nastavi, možemo doći u situaciju da IT kompanije iz Srbije jeftino prodaju informatičku radnu snagu strancima, a da domaće firme i organizacije uvoze sve skuplja strana softverska rešenja, upozorava Matijević.
Zato ne čudi da zaposleni u retkim IT firmama koje su okrenute srpskom tržištu traže da se država mnogo više pozabavi digitalizacijom domaće privrede.
To podrazumeva i veću javnu promociju onih domaćih preduzeća koja su zahvaljujući digitalizaciji uspela da se izbore sa daleko moćnijom stranom konkurencijom i zato mogu podstaći druge da slede njihov primer.
Kako stojimo prema regionu
Prema podacima koje iznosi Veće za regionalnu saradnju (RCC) u svom izveštaju „Western Balkans digital economy society index – WB DESI 2022 Report“, većina srpskih preduzeća još uvek ne uspeva da podigne vrednost svog poslovanja odgovarajućom primenom novih tehnologija.
Premda se 26 odsto malih i srednjih poduzeća bavi elektronskom trgovinom, samo tri odsto njih prodaje svoju robu i usluge na ovaj način preko granice, što je pad za osam odsto u odnosu na 2019. godinu. Kada je reč o najnaprednijim tehnologijama, situacija je još lošija, uključujući i podatak da svega jedan odsto firmi primenjuje veštačku inteligenciju u svom poslovanju.
Poređenje sa drugim zemljama Zapadnog Balkana pokazuje da samo sedam odsto preduzeća u ovom regionu koristi velike baze podataka za poslovne analize. U tome prednjači Crna Gora (15%), slede Severna Makedonija (13%) i Albanija (10%), dok je u Srbiji udeo takvih firmi tek 3,8 odsto, a prosek EU iznosi 14,2 odsto.
Nešto manje od četvrtine preduzeća u regionu ima poslovni softver (ERP), u poređenju sa 38 odsto u Evropskoj uniji. Taj udeo u Crnoj Gori i Albaniji iznosi po 35 odsto, u Bosni i Hercegovini 26 odsto, dok u Srbiji ERP koristi 22 odsto preduzeća, što je i ispod proseka Zapadnog Balkana. Samo 16 odsto kompanija u regionu ima barem jednu sofisticiranu uslugu u oblaku. To je značajno ispod proseka EU od 34 odsto, a računarstvo u oblaku primenjuje nešto više od petine svih preduzeća u Srbiji, Albaniji i Crnoj Gori.
Sve je bazirano na ljudskom kapitalu
Ono što Srbiju izdvaja u regionu je ljudski kapital. Pomenuto istraživanje pokazuje da Srbija ima 64 odsto stanovnika koji poseduju osnovne digitalne veštine, za osam odsto više od proseka Zapadnog Balkana.
Veći je i udeo IT stručnjaka u ukupnom stanovništvu (3,3% naspram 2,6% u regionu). Broj diplomiranih informatičara je porastao za 15 odsto u poslednje dve godine, po čemu je Srbija premašila i prosek Evropske unije, kao i po broju žena u IT industriji – kod nas je njihovo učešće 23,5 odsto, u odnosu na prosek EU koji iznosi 19,1 odsto.
Ljudi su jedan od najvećih aduta Srbije, potvrđuje i najnoviji izveštaj Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) iz septembra ove godine, koji rangira 132 države prema inovativnosti. Srbija je prošle godine napredovala za dve pozicije i plasirala se na 53. mestu, na kojem je inače bila i 2020. godine.
Prema pojedinačnim kriterijumima, Srbija najbolje stoji kada je reč o infrastrukturi (35. mesto), sofisticiranosti IT tržišta (41. mesto) i ljudskom kapitalu i istraživanju (51. mesto).
Najslabija je kada se meri ukupna ekonomska vrednost koju produkuju inovacije (92. mesto), stepen digitalizacije privrede (68. mesto) i institucija (57. mesto). U izveštaju se ističe da su ulaganja u inovativnost (41. mesto) daleko veća od učinka inovacija (64. mesto).
