Sedam od deset predstavnika privrede i preduzetnika, obuhvaćenih istraživanjem „Stavovi malih preduzeća, preduzetnika i preduzetnica u Srbiji”, koje je NALED sproveo uz podršku Britanske ambasade u Beogradu, veruje da bi početnicima u biznisu pomogla finansijska podrška državnih fondova za nabavku opreme i materijala.
Oko 60 odsto njih smatra i da bi im značile subvencije za nova radna mesta, dok više od polovine ispitanika navodi da bi podsticaj predstavljalo i umanjenje neporeskih nameta i taksi. Istraživanje je sprovedeno telefonski, u martu i aprilu ove godine, a u njemu je učestvovalo 203 mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika registrovanih u Agenciji za privredne registre.
Poreska uprava – najveća prepreka za poslovanje
Kao je istakla Ana Antić, iz IPSOS-a, kao najveću prepreku za svoje poslovanje preduzeća u Srbiji ocenjuju funkcionisanje Poreske uprave.
– Skoro polovina preduzeća i preduzetnika (46 odsto) kao najveću prepreku za svoje poslovanje vidi način funkcionisanja Poreske uprave, dok trećina ističe radnopravne propise. Zatim, 27 odsto smatra da su način obračunavanja i plaćanja neporeskih nameta i inspekcijski nadzor najveći problemi za poslovanje – navela je Antićeva.
Stoga bi, kako su naznačili ispitanici, najveći efekat na poboljšanje poslovanja malih preduzeća i preduzetnika imalo smanjenje poreskog opterećenja na zarade i ukidanje članstva u Privrednoj komori Srbije.
Značaj digitalizacije i informisanje kroz računovođe
– Trećini biznisa bi značilo smanjenje neporeskih nameta i digitalizacija državnih usluga – dodala je ona.
U istraživanju se pokazalo da se skoro svi privrednici informišu o izmenama regulativa putem svojih računovođa i savetnika (91 odsto njih), dok trećina to čini preko zvaničnih sajtova institucija, kolega, prijatelja i poznanika.
– Žene preduzetnice češće koriste ove neformalne kanale informisanja (49 odsto). Besplatna onlajn platforma za informisanje bi bila značajna praktično svim biznisima (96 odsto ispitanika) – ističe se u istraživanju.
Obračun komunalnih usluga i zdravstveno osiguranje
Za trećinu biznisa bi bila poželjna i izmena načina obračuna komunalnih usluga tako da njihova visina odgovara pruženoj usluzi.
– Pozitivan efekat na poboljšanje poslovanja malih preduzeća i preduzetnika bi imalo i uvođenje mogućnosti da zaposleni preduzetnik bude na bolovanju o trošku države, ali i povećanje limita za paušalno oporezivanje sa šest na osam miliona dinara i uvođenje objedinjene naplate poreza i doprinosa za preduzetnike na jedan uplatni račun – navela je preduzetnica Marija Tasić, osnivačica „Tasić i partneri”.
Finansiranje biznisa – lična ušteđevina i dobit
Kada je reč o finansiranju poslovanja, ubedljivo najčešći način pokretanja poslovanja je pomoću lične ušteđevine, jer se 85 odsto učesnika tako izjasnilo. Ali, nakon osnivanja, za dalji rast i razvoj biznisa, privrednici se najčešće oslanjaju na stečenu dobit (64 odsto), potom na bankarske kredite (21 procenat).
– Tek svako 10. preduzeće ili preduzetnik koristi ličnu ušteđevinu za dalji razvoj poslovanja. Interesantno je da žene (33 odsto) na poziciji vlasnika ili direktora značajno češće od muškaraca (16 odsto) odlučuju da prošire poslovanje uz pomoć kredita – istaknuto je u istraživanju.
Iskustva sa bankarskim kreditima
– Iskustva sa bankarskim kreditima imalo je 45 odsto male privrede. Praktično svi iz proizvodnje su koristili bankarske kredite (94 odsto), dok je situacija u uslužnom sektoru obrnuta (93 odsto njih nije koristilo kredite) – dodala je Antićeva.
Osnivanje Saveta za male biznise
Mali biznisi u Srbiji dobili su novo mesto za dijalog sa donosiocima odluka i predlaganje konkretnih rešenja. U okviru projekta „Snažne i važne”, uz podršku Britanske ambasade, NALED je osnovao Savet za male biznise, radno telo koje okuplja oko 20 predstavnika udruženja, organizacija i samih preduzetnika i privrednika.
Savet ima zadatak da analizira regulatorni okvir, identifikuje prepreke u svakodnevnom poslovanju malih firmi i predloži konkretne mere za njihovo otklanjanje. Fokus rada biće usmeren na tri oblasti od ključnog značaja za domaću ekonomiju: tradicionalno, inovativno i žensko preduzetništvo.
Većina srpske privrede čine najmanja preduzeća
Kako je navela Jelena Bojović, programska direktorka NALED-a, u APR-u je registrovano 360.000 preduzetnika, a od oko 130.000 privrednih društava, njih 94.000 su preduzeća koja imaju manje od 10 zaposlenih.
– Stoga je jasno da čak 98 odsto naše privrede se nalazi u najmanjim preduzećima. Kada imaju tako malo zaposlenih, kada recimo postoji jedan i dvoje koji čine firmu, jako je teško baviti se drugim stvarima poput privrednog okruženja, učestvovanja u javnim raspravama o zakonima… Zato ćemo u narednim mesecima naći načine kako da im pomognemo – istakla je Bojovićeva.
