Иван Топаловић, ученик првог разреда Техничке школе у Ивањици, руши предрасуде о опасностима које доноси развој вештачке интелигенције. Већ у основној школи осмислио је и направио неколико пројеката који могу помоћи људима. Последњи изум је све задивио, реч је о наочарима за слепе и слабовиде, са којима се могу лакше и безбедније кретати.
Млади изумитељ је полазник Регионалног центра за таленте у Чачку, а његова ужа специјалност је роботика, посебно она која може помоћи људима, заменити њихов орган или чуло.
У основној школи, на часовима техничког, Иван и други најмлађи научници Србије, направили су робота Хелгу, паметну машину за сечење стиропора, роботску хуманоидну руку.
Револуционарне наочаре за слепе
Радили су и пуно мањих пројеката, ипак, наочаре, изум овог дечака за слепе и слабовиде, привукле су највише пажње.
„На идеју за наочаре смо дошли тако што смо схватили да треба да помогнемо, да наочаре за слепе и слабовиде могу помоћи људима. Чим некоме помажете, чините добро дело, тако да, то нам је била основна идеја, како да помогнемо особама са сметњама у развоју“, објашњава.
Хуманоидном роботиком баве се и ђаци у другим градовима Србије, али Ивањица, захваљујући овом талентованом дечаку има прототип наочара за слепе и слабовиде. Иванове наочаре функционишу захваљујући вештачкој интелигенцији.
„Вештачка интелигенција ради захваљујући вештачким чулима која одређују да ли је испред вас нека препрека, кревет, зид, орман или ту нема ничега. Вештачка чула дају сигнал вештакој интелигенцији која емитује звучни сигнал и тако упозоравају корисника где треба да иде“.
Иван додаје да он и тим сада размишљају о томе да наочаре унапреде, такође уз помоћ вештачке интелигенције.
„Планирамо да их направимо да раде тако да могу да препознају да ли је у кући животиња, рецимо пас, или је ушао провалник. То ће бити могуће помоћу одређивања телесне температуре. Прво треба да смислим у глави како ће то да изгледа, онда нацртам на папиру, додам сензоре. Ако нешто треба да се преправи, преправљам успут, док правимо, тако долазимо до производа“.
Специјални програм за даровите
И као сасвим мали дечак се занимао за роботику, али је, каже, сусрет са наставницом Милкицом Костић био велика прекретница;
„Уз њену помоћ сам добио доста идеја, предлога шта да правим, како да правим, да ли да правим роботе и какве. Овим се озбиљно бавим од четвртог разреда, али када сам прешао у пети код ње на технику и технологију, техничко, она је открила мој таленат и онда смо почели да правимо корисне ствари“.
У Основној школи Иван је похађао специјални, обогаћени програм, који је његова наставница техничког написала за даровиту децу. Каже да је, без обзира на додатно знање, најтеже доћи до идеје шта да се прави, а после је све песма.
„Када имате идеју у глави, онда је најлакше, док смислите и баците на папир, то је по мени најтежи део. Морате све да испланирате, а после следи само рад и уживање“.
Геније који зарађује физичким послом
Свој последњи изум, наочаре за слепе и слабовиде, Иван не назива производом случајно, сви његови пројекти су реализовани, материјализовани. Код куће има 3Д штампач, том врстом штампе бави се већ неко време. Објашњава да је то велика предност у изради робота и свега што је радио.
„На њему је много лако направити део од пластике, јер када би то неко изливао класичном методом, много би било компликованије. И роботску руку која помера прсте сам направио на том штампачу. Прво сам је моделирао 3Д на компјутеру. Она помера прсте, има прсте идентичне човековим. Окреће се и у зглобу, све ради као људска рука“.
Тим са којим је Иван реализовао роботску руку на Међународном такмичењу ИНОВА у Загребу, 2022. године освојио је 11 награда, само рука вратила се у Ивањицу са три злата.
Медаље овај дечак не броји, „јер их има пуно“. Чак није ни сигуран колико је медаља добио на овом такмичењу прошле године, још нису стигле из Хрватске.
Има и злато које је добио у Центру за таленте у Чачку, где је, као средњошколац, наставио да се усавршава, на његову срећу, са истим ментором.
Роботика је будућност
3Д штампач који је неопходно средство за долазак до финалног производа, сам је зарадио, помагао је тати у његовом послу. Мање је, каже, користио мозак, више мишиће.
Иван каже да роботика само делује компликовано, да је то наука у којој свако треба да се опроба, јер, то је будућност.
Упитан да ли се његовом тиму можда јавила компанија која жели да производи наочаре за слепе и слабовиде, каже;
„Није још, али нама и не треба фирма, можемо и сами да их правимо, сада имам 3Д штампач, можемо да штампамо оквире, могли би буквално да направимо свој бренд“, каже роботичар који очигледно има и предузетнички таленат.
