Климатске промене неприметно мењају структуру Амазоније и Анда — појављују се „победници“ и „губитници“, а Северни Анди могли би имати кључну улогу у опстанку шума.
Ново истраживање објављено у часопису Nature Ecology and Evolution показује да се разноврсност дрвенастих врста у тропским шумама Анда и Амазоније значајно променила током последњих деценија као последица глобалних еколошких промена.
Истраживање је предводила др Белен Фадрике са Универзитета у Ливерпулу, а заснива се на четири деценије података о дрвећу које су прикупиле стотине ботаничара и еколога, радећи на дугорочним шумским парцелама. Ова база података пружа један од најдетаљнијих увида до сада у то како најбиолошки разноврсније шуме на свету реагују на климатске промене.
Континентална стабилност прикрива локалне губитке
Када су научници анализирали разноврсност дрвећа на нивоу целе Јужне Америке, утврдили су да је укупан број врста остао релативно стабилан. Ипак, ова општа слика прикрива изражене регионалне разлике.
У великим подручјима забележен је пад броја врста дрвећа, док су друге области истовремено бележиле пораст. Ови супротстављени трендови показују да климатске промене не утичу равномерно на тропске шуме.
Температура и падавине као кључни покретачи промена
Шуме које се налазе у топлијим, сушнијим и сезонски израженијим климатским условима имале су већу вероватноћу да временом губе врсте. Насупрот томе, шуме са здравијим екосистемима и природно динамичним условима често су добијале нове врсте.
Највећи пад разноврсности забележен је у Централним Андима, Гвајанском штиту и централно-источној Амазонији, где је већина праћених парцела показала губитак врста дрвећа. С друге стране, Северни Анди и западна Амазонија показали су супротан образац — већина парцела је бележила пораст броја врста.
Пораст температуре имао је широко распрострањен утицај на разноврсност шума, али је студија показала да количина падавина и сезонски обрасци киша играју кључну улогу у обликовању регионалних исхода.
Северни Анди као климатско уточиште
Један од најупечатљивијих резултата истраживања јесте идентификација Северних Анда као потенцијалног „уточишта“ за дрвенасте врсте погођене климатским променама. Како услови у околним низијским шумама постају све неповољнији, овај регион би могао понудити безбедније станиште за расељене врсте.
Обим истраживања без преседана
Истраживање обухвата огромно подручје тропске Јужне Америке, које је дом за више од 20.000 врста дрвећа.
Научници су анализирали податке са 406 дугорочних шумских парцела у десет земаља. Ове парцеле се редовно мере још од 1970-их и 1980-их година, што је истраживачима омогућило да прате промене у богатству врста током времена и идентификују еколошке факторе који те промене покрећу.
Како биљне врсте одговарају на климатске промене?
Биљне врсте имају ограничене начине да се прилагоде загревању климе. Оне могу померати своје географске ареале у складу са променом услова, или се прилагођавати новим условима у подручјима где већ расту. Када врсте нису у стању ни да се помере ни да се прилагоде, њихове популације опадају, што повећава ризик од изумирања.
Истраживачи упозоравају на хитност заштите
Др Фадрике, сарадница Краљевског друштва „Дороти Хоџкин“ и Универзитета у Ливерпулу на Одсеку за географију и планирање, спровела је ово истраживање док је била Мари Кири стипендиста на Универзитету у Лидсу.
Она је изјавила: „Наш рад на процени реакција врста на климатске промене указује на дубоке промене у саставу шума и богатству врста на више просторних нивоа.“
Флавија Коста, професорка у ИНПА (Институту националних истраживања Амазоније) у Бразилу, додала је: „Ова студија наглашава неуједначене утицаје климатских промена на разноврсност дрвећа у различитим тропским шумама, истичући потребу за специфичним мониторингом и мерама заштите у сваком региону.“
Професор Оливер Филипс са Универзитета у Лидсу, који предводи панамазонску мрежу RAINFOR, указао је и на додатну претњу од крчења шума: „Наши резултати наглашавају виталну повезаност између очувања шума, заштите биодиверзитета и борбе против климатских промена. Посебно је важно заштитити преостале шуме тамо где се Амазонија сусреће са Андима. Само ако остану очуване, оне могу понудити дугорочни дом врстама из суседних низија.“
Шта следи у истраживању тропских шума?
Истраживачки тим планира да настави проучавање начина на који климатске промене обликују тропске шуме. Будућа истраживања биће усмерена на идентификацију врста које нестају или се појављују, као и на питање да ли ове промене указују на шири процес уједначавања шума у региону Анда и Амазоније.
Др Фадрике је закључила:
„Будуће студије ће се бавити сложеним питањима састава шума, укључујући таксономски и функционални идентитет врста које се губе или придошлих врста, као и тиме да ли ови процеси указују на крупноразмерну хомогенизацију у региону Анда–Амазоније.“
