Kada je prvi put organizovao akciju „Spojimo decu Kosova i Metohije i Republike Srpske“ 2012., Milorad Arlov nije ni slutio da će do danas njegova Banjaluka i drugi gradovi ugostiti više od sedam hiljada dece. Akcija koja staje u tri reči, razumevanje, ljubav i sloboda, izgradila je sedam hiljada mostova između Kosova i Metohije i Republike Srpske.
„Već drugog dana kreće taj osećaj. Sloboda im je najpreča, nije im ništa drugo bitno. Vodimo ih svuda, na razna mesta, ali najbitnija im je sloboda. Svake godine ih ugostim u svojoj kući, samo taj momenat slobode da osete, ništa drugo. Oni ne mogu da veruju da mogu normalno da izađu, da im niko neće ništa, da nema opasnosti. To detinjstvo žive kako treba tih nedelju dana“.
Ovo za Sputnjik kaže Saša Lovrić iz Banjaluke, otac Jovana, Pavla i Nikolije, koji svakog leta u svoj dom primaju vršnjake sa Kosova i Metohije.
Ova porodica je četiri leta bila domaćin, ne samo jednom detetu, bilo ih je više. Tata Saša kao iz topa nabraja imena i prezimena dece koju su ugostili. Naravno da zna sve o njima, deca su u stalnom kontaktu, „rade“ telefoni, društvene mreže
Jovan i Pavle idu u Osnovnu školu „Sveti Sava“ koja se u međuvremenu i pobratimila sa istoimenom u Kosovskoj Mitrovici. Jedva čekaju da saznaju koga će im Humanitarna organizacija „Odbor za pomoć Kosovu i Metohiji“ poslati ovog leta.
„Oni bi staro društvo, a meni je svejedno, deca su jako kulturna i obrazovana. Paze na ponašanje prema starijima, nebitno da li su to roditelji ili deca. Ako su deca starija koju godinu, slušaju ih sve, tako su naučeni“, kaže Lovrić i dodaje da će ovog leta imati obaveze u Beogradu, ali da je njegova kuća otvorena, ima ko da primi goste.