Sloga: Deca sa Kosmeta u poseti Republici Srpskoj

Kada je prvi put organizovao akciju „Spojimo decu Kosova i Metohije i Republike Srpske“ 2012., Milorad Arlov nije ni slutio da će do danas njegova Banjaluka i drugi gradovi ugostiti više od sedam hiljada dece. Akcija koja staje u tri reči, razumevanje, ljubav i sloboda, izgradila je sedam hiljada mostova između Kosova i Metohije i Republike Srpske.
„Već drugog dana kreće taj osećaj. Sloboda im je najpreča, nije im ništa drugo bitno. Vodimo ih svuda, na razna mesta, ali najbitnija im je sloboda. Svake godine ih ugostim u svojoj kući, samo taj momenat slobode da osete, ništa drugo. Oni ne mogu da veruju da mogu normalno da izađu, da im niko neće ništa, da nema opasnosti. To detinjstvo žive kako treba tih nedelju dana“.

Ovo za Sputnjik kaže Saša Lovrić iz Banjaluke, otac Jovana, Pavla i Nikolije, koji svakog leta u svoj dom primaju vršnjake sa Kosova i Metohije.
Ova porodica je četiri leta bila domaćin, ne samo jednom detetu, bilo ih je više. Tata Saša kao iz topa nabraja imena i prezimena dece koju su ugostili. Naravno da zna sve o njima, deca su u stalnom kontaktu, „rade“ telefoni, društvene mreže
Jovan i Pavle idu u Osnovnu školu „Sveti Sava“ koja se u međuvremenu i pobratimila sa istoimenom u Kosovskoj Mitrovici. Jedva čekaju da saznaju koga će im Humanitarna organizacija „Odbor za pomoć Kosovu i Metohiji“ poslati ovog leta.

„Oni bi staro društvo, a meni je svejedno, deca su jako kulturna i obrazovana. Paze na ponašanje prema starijima, nebitno da li su to roditelji ili deca. Ako su deca starija koju godinu, slušaju ih sve, tako su naučeni“, kaže Lovrić i dodaje da će ovog leta imati obaveze u Beogradu, ali da je njegova kuća otvorena, ima ko da primi goste.

Deca sa Kosmeta ispred zgrade Vlade u Banjaluci sa Željkom Cvijanović i Miloradom Arlovom

Prva, kako kaže, velika akcija, je zgrada koju su izgradili zahvaljujući donacijama u Kosovskoj Mitrovici, u Bošnjačkoj mahali, 2014. godine.

„Podelili smo osam stanova porodicama koje su izbegle sa juga, koje su izgubile kuće. Tu je bio smešten i Centar za socijalni rad, projektovali smo i našu radnu prostoriju. Za tu zgradu je vlada Srpske izdvojila pola miliona maraka, a mi smo je izgradili u rekordnom roku, za nekoliko meseci i odmah je uselili“, priča nam Arlov.

Centar za decu i mlade sa poteškoćama u razvoju

Veliku pomoć institucija Republike Srpske organizacija je imala u sličnom, mnogo većem projektu. U Kosovskoj Mitrovici izgrađen je Dnevni centar „Podrži me – 9. januar“ za decu i mlade sa poteškoćama u razvoju.

„Udruženje roditelja „Podrži me“ na severu okuplja oko 200 dece iz četiri opštine. Videli smo da je njihova potreba ogromna, nemaju svoju drugu kuću, nemaju gde da se okupljaju. Družeći se s tom decom, video sam koliko im znači rehabilitacija, izleti, druženja. To im je najbolja terapija. U Centru su stručnjaci, logoped, psiholog, tu iskazuju svoj talenat, crtaju, neko peva, neko ima smisla za informatiku“, objašnjava.

Izgradnja je započeta 2019. dovršena je takođe zahvaljujući donacijama Republike Srpske, svih institucija, od kabineta predsednika, preko lokalnih zajednica, javnih i privatnih preduzeća, ali Arlov ističe donacije koje imaju poseban značaj.

„Učestvovalo je oko 160 osnovnih i srednjih škola, preko 100 hiljada učenika skupljalo je po marku, dve ili tri. U Centru postoji spisak svih donatora, ali poseban spisak je za škole, naziv i ko je koliko dao za izgradnju i opremanje Centra. Koštao je 380 hiljada evra“.

U Kosovskoj Mitrovici izgrađen je Dnevni centar „Podrži me – 9. januar“ za decu i mlade sa poteškoćama u razvoju

Jedni kod drugih na kršenja i venčanja

Od kada je 2012. krenula akcija „Spojimo decu Kosova i Metohije i Republike Srpske“ organizovana uz pomoć škola, preskočena je samo jednom, u vreme korone. Krenuli su sa dva, a od 2019. godine svakog leta u Srpsku se zaputi 19 autobusa dece sa Kosova, za njih je organizovan i poseban doček.

„Svake godine deca iz druge škole nauče i otpevaju himnu Republike Srpske. Ove godine će kod nas ući između Bratunca i Ljubovije preko mosta „Bratoljub“ iz bratske Srbije u Bratsku Republiku Srpsku, a centralni doček će biti u Bratuncu u porti crkve gde će deca iz Lapljeg Sela pevati himnu, kao i na svečanom prijemu u zgradi vlade“, kaže Arlov i dodaje da su deca videla sve kulturo – istorijske znamenitosti, ali i Kozaru, Gradinu.

I on navodi problem, slatku muku koju je pomenuo Saša Lovrić. Cilj je da što više dece sa Kosova upozna što više gradova Srpske, ali deca žele da se sledeće godine vrate u istu porodicu. Tako je i sa druge strane, u međuvremenu mnoge škole su se pobratimile, traže decu iz svoje bratske. Raspleta u nekim slučajevima ima, i najlepši je mogući.

„Mnoge porodice su se sprijateljile. Dolaze jedni drugima na rođendane, kršenja, svadbe. Oni koji su u mogućnosti i letuju zajedno. Oni koji su imali 14 ili 15 godina kada su prvi put došli, tu sada ima i porodičnih ljudi, i oni su ostali u kontaktu sa domaćinima“, kaže i dodaje da akciju po potrebi pomaže i Uprava za stradanju sa dijasporom i Srbima u regionu Vlade Srbije, a saradnja sa kancelarijom za KiM je obavezna.

Učenici OŠ „Branislav Nušić“ iz Banjaluke spremili su paketiće za vršnjake sa Kosova i Metohije

Porodica Marinković iz Zvečke kod Obrenovca

Arlov je do 1995. godine živeo u Hrvatskoj, radio u medijima. Tokom rata u Krajini, porodica Marinković iz sela Zvečka koja je imala troje dece i živela skromno, primila je pod svoj krov njegovu suprugu u devetom mesecu trudnoće. Posle „Oluje“ i on je živeo neko vreme u Obrenovcu, dok se nisu preselili u Banjaluku.

„Do tada ih nismo poznavali. Primili su nas, osećali smo se kao kod svoje kuće. Ta me je porodica naučila šta znači humanost. Život Srba u Hrvatskoj jednako je težak kao život na Kosovu. Projekat je isti, čine sve da odemo, da se smanji broj Srba. U Hrvatskoj su uspeli. Želimo da budemo uz naš narod na Kosovu na ovaj način. Mi sa ove strane Drine ih mnogo dobro razumemo, ni jedna nas muka nije mimoišla“.