Nije uspeo onaj ko nije probao! Rukovodeći se tim motom, Petra Spasojević (19) iz Novog Sada, postala je vlasnica dva indeksa Akademije umetnosti u svom gradu, upisavši dva odseka – klavir i kompoziciju, sa maksimalnim brojem bodova. Dve velike ljubavi od detinjstva, pre svega klavir, nikako nije mogla da razdvoji, pa će se paralelno školovati na oba smera. Petrin uspeh još je veći, jer je slepa od rođenja, a ovim je želela da pokaže da invaliditet ne sme da bude prepreka za ostvarenje snova.
Mlada pijanistkinja i kompozitorka, sa već zavidnom karijerom, rodom iz Kuršumlije, koja već godinama sa roditeljima živi u Novom Sadu, ne krijući radost zbog ovog što joj je, kao malo kome pošlo za rukom, veli da veliku zaslugu ima njena profesorka Ana Frlin iz Muzičke škole „Isidor Bajić“, ali i roditelji mama Snežana i tata Dragan, bez čije podrške bi joj sigurno sve bilo mnogo teže.
– Na oba odseka sam uspešno položila prijemni – kazuje nam Petra na početku razgovora. – Ispit na odseku za kompoziciju bio je mnogo zahtevniji od klavira, jer je trebalo napisati tri dela različitog sastava. Za prijemni iz kompozicije sam se posebno spremala zato što na ispitu bude ono što mi izvođači ne učimo u srednjoj školi, već se uči na teorijskom smeru. Radujem se što ću posle završene niže i srednje muzičke škole, od jeseni nastaviti školovanje i usavršavanje. Svi mi čestitaju na ovom uspehu, jer koliko sam čula, do sada niko na Akademiji nije upisao dva smera u isto vreme.
Talentovanoj i uspešnoj umetnici, koja ima mnogobrojna priznanja i već stotinak napisanih kompzocija na ovom putu nije bilo ni malo lako. Kao slepa osoba, zaljubljena u muziku od najranijeg detinjstva, morala je da ide mnogo težim putem i da se bori. Klavir je u novosadskoj Muzičkoj školi „Isidor Bajić“ upisala tek sa 10 godina, ali je to nije sprečilo da krene putem uspeha i osvaja nagrade.
– Oduvek sam razmišljala o tome da upišem kompoziciju, ali mi nije imalo smisla da note zapisujem na Brajevom pismu koje mogu da čitaju samo slepe muzički obrazovane osobe, a takvih je vrlo malo – priča nam Petra, koja je godinama istraživala kako može sama da ih beleži. – Na računaru sam otkrila način kako da zapišem kompoziciju, a da te note mogu da pročitaju svi.
A na samom Petrinom početku školovanja nije bilo tako. Kompozicije je učila tako što joj je profesorka Frlin govorila note i svirala, a Petra ih je, kao apsolutni sluhista, snimala i učila. Brajevo pismo uopšte nisu koristile. Kako kaže, postoji način da sama raščitava kompoziciju uz pomoć računara da joj niko ne snima, i to će sada da koristi.
Veseloj i nasmejanoj Petri, muzika je sve u životu, a inspiraciju za note pronalazi svuda oko sebe. U svemu u čemu se u životu pronađe, i lični osećaj, pretvara u muziku.
NA ZASLUŽENOM ODMORU
PETRA sve svoje slobodno vreme posvećuje muzici, sviranju i komponovanju. Ovog leta je, otkriva nam, odlučila da se dobro odmori.
– Ovo mi je posle mnogo godina, prvi put da se tokom leta ne spremam za nastupe, i baš mi prija što se odmaram. Volim da plivam, posebno u dubokoj vodi, i dok ne otputujemo na more, odlazim na bazene.
