Није успео онај ко није пробао! Руководећи се тим мотом, Петра Спасојевић (19) из Новог Сада, постала је власница два индекса Академије уметности у свом граду, уписавши два одсека – клавир и композицију, са максималним бројем бодова. Две велике љубави од детињства, пре свега клавир, никако није могла да раздвоји, па ће се паралелно школовати на оба смера. Петрин успех још је већи, јер је слепа од рођења, а овим је желела да покаже да инвалидитет не сме да буде препрека за остварење снова.
Млада пијанисткиња и композиторка, са већ завидном каријером, родом из Куршумлије, која већ годинама са родитељима живи у Новом Саду, не кријући радост због овог што јој је, као мало коме пошло за руком, вели да велику заслугу има њена професорка Ана Фрлин из Музичке школе „Исидор Бајић“, али и родитељи мама Снежана и тата Драган, без чије подршке би јој сигурно све било много теже.
– На оба одсека сам успешно положила пријемни – казује нам Петра на почетку разговора. – Испит на одсеку за композицију био је много захтевнији од клавира, јер је требало написати три дела различитог састава. За пријемни из композиције сам се посебно спремала зато што на испиту буде оно што ми извођачи не учимо у средњој школи, већ се учи на теоријском смеру. Радујем се што ћу после завршене ниже и средње музичке школе, од јесени наставити школовање и усавршавање. Сви ми честитају на овом успеху, јер колико сам чула, до сада нико на Академији није уписао два смера у исто време.
Талентованој и успешној уметници, која има многобројна признања и већ стотинак написаних компзоција на овом путу није било ни мало лако. Као слепа особа, заљубљена у музику од најранијег детињства, морала је да иде много тежим путем и да се бори. Клавир је у новосадској Музичкој школи „Исидор Бајић“ уписала тек са 10 година, али је то није спречило да крене путем успеха и осваја награде.
– Одувек сам размишљала о томе да упишем композицију, али ми није имало смисла да ноте записујем на Брајевом писму које могу да читају само слепе музички образоване особе, а таквих је врло мало – прича нам Петра, која је годинама истраживала како може сама да их бележи. – На рачунару сам открила начин како да запишем композицију, а да те ноте могу да прочитају сви.
А на самом Петрином почетку школовања није било тако. Композиције је учила тако што јој је професорка Фрлин говорила ноте и свирала, а Петра их је, као апсолутни слухиста, снимала и учила. Брајево писмо уопште нису користиле. Како каже, постоји начин да сама рашчитава композицију уз помоћ рачунара да јој нико не снима, и то ће сада да користи.
Веселој и насмејаној Петри, музика је све у животу, а инспирацију за ноте проналази свуда око себе. У свему у чему се у животу пронађе, и лични осећај, претвара у музику.
НА ЗАСЛУЖЕНОМ ОДМОРУ
ПЕТРА све своје слободно време посвећује музици, свирању и компоновању. Овог лета је, открива нам, одлучила да се добро одмори.
– Ово ми је после много година, први пут да се током лета не спремам за наступе, и баш ми прија што се одмарам. Волим да пливам, посебно у дубокој води, и док не отпутујемо на море, одлазим на базене.
