Početna » Naša Srbija » Šarganska osmica: Vožnja nostalgijom kroz najlepšu prirodu

Pruga nekada bila veza Evrope sa Jadranom

Šarganska osmica: Vožnja nostalgijom kroz najlepšu prirodu

Šarganska osmica je jedna od najatraktivnijih pruga u Evropi. Spada i u jedinstvena svetska graditeljska remek dela među prugama uskog koloseka.

Ova pruga bila je žila kucavica i veza Evrope sa Jadranskim morem. Od Beograda do Dubrovnika i Zelenike od 1925. do 1974 .godine kroz tunele, preko mostova i kroz planinske useke saobraćao je čuveni voz „Ćira“ ostavljajući za sobom prepoznatljivi miris dima parne lokomotive.

Deo ove pruge na relaciji od stanice Šargan Vitasi do Mokre Gore, koji predstavlja jedinstveno graditeljsko delo, otrgnut je od zaborava i čuvenom “Šarganskom osmicom“ ponovo odjekuje klaparanje vagona i pisak parnjače muzejskog voza „Nostalgija“.

Šarganska osmica
Šarganska osmica

Od Mokre Gore do stanice Šargan Vitasi “Nostalgija” prolazi kroz 22 tunela, pet mostova, savladava visinsku razliku od 300 metara i sve to na ukupnoj razdaljini od 15.440 metara.

Prugu predvideli i Tarabići

Za vreme vožnje putnici imaju priliku da sa nekog od pet vidikovaca sagledaju bogatstvo i lepotu prirode ovoga kraja.

Interesantno je da se ova pruga našla i u čuvenom Kremanskom proročanstvu braće Tarabić.

Mitar Tarabić je predvideo da će pruga biti izgrađena, a potom zaboravljena. Ljudi su se ponovo setili pruge i obnovili je, ali ovog puta za potrebe odmora, rekreacije i uživanja.

Naime, deo ove pruge od Šargana do Mokre Gore je otrgnut od zaborava i sada njime ponovo odjekuje klaparanje vagona. Putujući čuvenom rutom u obliku broja osam, putniku je gotovo nemoguće da odredi kuda je voz već prošao, a kuda tek treba da prođe.

Gradnja

Gradio ju je austrougarski inženjer osuđen na doživotnu robiju. Obećana mu je sloboda ukoliko riješi Šarganski problem. U proračunu je napravio malu grešku zbog koje se dvije grupe nisu srele prilikom kopanja tunela. Zbog neuspijeha, izvršio je samoubistvo. Sutradan su se već radne ekipe srele i dovršile prokop tunela.

Voz je prugom saobraćao tačno 49 godina i 25 dana, od Užica, preko Šarganskog prevoja prema Višegradu i dalje prema moru. Parnim vozom „Ćira“ sa drvenim vagonima putovalo se tada 24 časa od Beograda preko Sarajeva do Dubrovnika.

U julu 1938. godine krenuo je na relaciji Beograd – Dubrovnik prvi motorni voz i razdaljinu prevaljivao za tada neverovatnih 16 časova i 30 minuta, dostižući brzinu 60 kilometara na čas. Stajao je samo u Lajkovcu, Užicu, Sarajevu, Mostaru i Humu. Iz Dubrovnika voz je polazio svakog dana u 5 časova i 35 minuta, a u Beograd je stizao u 22 časa i 14 minuta.

Poslednji zvižduk lokomotive sa stare Šarganske osmice čuo se 28. februara 1974. godine kada je pruga ukinuta.

Obnova pruge

Rekonstrukcija Šarganske osmice započela je 24 godine kasnije, na inicijativu grupe građana Mokre Gore i prihvatanje ideje od ŽTP Beograd. Projektant kompleksa „Šarganska osmica“ je Saobraćajni institut CIP.

Obnovljena deonica duga je 15.440 metara. Voz ide preko pet mostova i kroz 22 tunela, ukupne dužine 5.445 metara, a staje na četiri železničke stanice – Mokra Gora, Jatare, Golubići i Šargan-Vitasi.

Pruga, dve lokomotive i vagoni zaštićeni su kao spomenici tehničke kulture.

Šarganska osmica
Šarganska osmica

Zanimljivost vezana za železničku stanicu Jatare je da je služila samo kao ukrsna stanica i da na njoj nikada nije prodata nijedna karta.

Šarganska osmica je jedinstveno graditeljsko delo i zadivljujuće rešenje kako je savladan uspon terena od 300 metara visinske razlike.

Ponekad se učini da vidite tri pruge i kao da vam drugi voz dolazi u susret, ali to je samo privid zbog toga što trasa savladava uspon u obliku broja osam i otuda i naziv ovog izuzetnog železničko-turističkog kompleksa u Mokroj Gori.

Pripremila redakcija Kompas info
Povezani članci:

Portal Kompas Info posebnu pažnju posvećuje temama koje se tiču društva, ekonomije, vere, kulture, istorije, tradicije i identiteta naroda koji žive u ovom regionu. Želimo da vam pružimo objektivan, balansiran i progresivan pogled na svet oko nas, kao i da podstaknemo na razmišljanje, diskusiju i delovanje u pravcu boljeg društva za sve nas.