Srpske majke su stub porodice. Te snažne žene imale su ključnu ulogu u održanju srpske države u najtežim vremenima. One su branile svoje ognjište, svoj prag, parče otadžbine kada se Veliki rat svom žestinom obrušio na Srbiju. Nažalost, danas zaboravljena Rosa Pantić, žena Vučka Pantića iz sela Lazarevac kod Blaca bila je pravi primer Srpkinje.
Tokom Topličkog ustanka koji je počeo 26. februara 1917. godine bračni par Pantić učestvovao je u svim borbama.
Nakon što je u februaru 1916. godine uspeo da pobegne ispred bugarskog streljačkog voda Vučko Pantić zarekao se da ga Bugari više živog nikada neće uhvatiti. Tako je i bilo!
Odmah se odmetnuo u planine bežeći od okupatorskih potera. Bugari su preko njegove žene Rose uspeli da stupe u kontakt sa njim rekavši da će mu stradati cela porodica ukoliko se ne preda, uključujući i njihovo tek rođeno dete koje je ostalo kao zalog da će se oboje vratiti.
Vučko nije hteo da se preda ni po cenu života tek rođenog deteta u čemu ga je podržala i Rosa koja je ostala sa njim za sve vreme ustanka učestvovajući i u najžešćim bitkama, pa i u onim prsa u prsa sa Bugarima.
Nažalost, Bugari su im zapalili kuću i u oganj bacili sina Adama, koga su Rosa i Vučko stostruko osvetili.
Rosa je, nakon završetka Prvog svetskog rata, rodila još troje dece. Koliko je bila čeličnog srca, govori i kasniji događaj tokom Drugog svetskog rata kada su partizani ubili i njenog osamnaestogodišnjeg sina Vukosava.
Mladić opijen slavom svoga oca, i pored isključive zabrane očeve, krenuo je da se priključi Pećancu, i u borbi je poginuo 1. februara 1942. godine. Ubistvo je bilo zversko. Partizani su joj mučki ubili sina, rasporivši mu grudni koš, a umesto srca stavili su kamen. Dva dana je mladić bio izložen u Sokolskom domu u Prokuplju. Rosa je sama otišla po telo i odnela ga u rodno selo Lazarevac.
Na kraju, Vučko je otišao u Dražine četnike ne želeći da stupi pod komandu Koste Pećanca koga je smatrao izdajnikom. Poginuo je negde na severu Bosne.
Rosa Pantić je uspela da preživi vreme i odmazdu okupatorskih snaga. Uspela je da preživi i Bugare i Austrougare, ali ne i komuniste koji su je ubili 1945. u Blacu.
Obeležje heroini Topličkog ustanka danas nema, ali ostalo je sećanje na Rosu koja je rame uz rame četovala sa svojim mužem.
