Nakon decenija rada, istraživači su bliže nego ikad ključnom proboju u transplantaciji bubrega – mogućnosti presađivanja organa donatora s različitim krvnim grupama, što bi moglo znatno skratiti vreme čekanja i spasiti živote.
Tim naučnika iz Kanade i Kine uspeo je da stvori „univerzalni“ bubreg koji, u teoriji, može da prihvati svaki pacijent, piše ScienceAlert.
Njihov testni organ preživeo je i funkcionisao nekoliko dana u telu primaoca sa moždanom smrću, čija je porodica pristala na istraživanje.
„Ovo je prvi put da vidimo kako se ovo odvija u ljudskom telu“, rekao je biohemičar Stiven Viters sa Univerziteta Britiš Kolumbija u Kanadi.
„To nam daje neprocenjiv uvid u to kako da poboljšamo dugoročne ishode“
Iako je danas moguće transplantirati bubrege različitih krvnih grupa „treniranjem“ tela primaoca da ne odbaci organ, postojeći proces je daleko od savršenog i nije praktičan.
Dugotrajan je, skup i rizičan, a zahteva i žive donatore kako bi se primalac na vreme pripremio.
Kako funkcioniše „univerzalni“ bubreg?
U ovom istraživanju, naučnici su efikasno pretvorili bubreg krvne grupe A u bubreg krvne grupe O. To su postigli korišćenjem posebnih enzima koji uklanjaju molekule šećera (antigene) – markere krvne grupe A.
Istraživači porede enzime sa makazama na molekularnom nivou: odsecanjem delova lanaca antigena krvne grupe A, oni se mogu pretvoriti u status bez antigena koji karakteriše krvnu grupu O.
„To je kao da uklonite crvenu boju sa automobila i otkrijete neutralni temeljni premaz“, objašnjava Viters. Dodaje da kada je to urađeno, imunološki sistem više ne vidi organ kao strano telo.
Izazovi i budućnost
Pred naučnicima je još mnogo izazova pre nego što se mogu razmatrati ispitivanja na živim ljudima. Transplantirani bubreg počeo je ponovo da pokazuje znakove krvne grupe A do trećeg dana, što je izazvalo imunološki odgovor.
Ipak, reakcija je bila manje ozbiljna nego što se očekivalo, a bilo je i naznaka da telo pokušava da toleriše bubreg.
„Ovako izgleda kada se godine temeljne nauke konačno povežu sa negom pacijenata. Videti kako se naša otkrića približavaju stvarnom uticaju, ono je što nas tera napred“, zaključuje Viters.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Biomedical Engineering.
