Након деценија рада, истраживачи су ближе него икад кључном пробоју у трансплантацији бубрега – могућности пресађивања органа донатора с различитим крвним групама, што би могло знатно скратити време чекања и спасити животе.
Тим научника из Канаде и Кине успео је да створи „универзални“ бубрег који, у теорији, може да прихвати сваки пацијент, пише ScienceAlert.
Њихов тестни орган преживео је и функционисао неколико дана у телу примаоца са можданом смрћу, чија је породица пристала на истраживање.
„Ово је први пут да видимо како се ово одвија у људском телу“, рекао је биохемичар Стивен Витерс са Универзитета Бритиш Колумбија у Канади.
„То нам даје непроцењив увид у то како да побољшамо дугорочне исходе“
Иако је данас могуће трансплантирати бубреге различитих крвних група „тренирањем“ тела примаоца да не одбаци орган, постојећи процес је далеко од савршеног и није практичан.
Дуготрајан је, скуп и ризичан, а захтева и живе донаторе како би се прималац на време припремио.
Како функционише „универзални“ бубрег?
У овом истраживању, научници су ефикасно претворили бубрег крвне групе А у бубрег крвне групе О. То су постигли коришћењем посебних ензима који уклањају молекуле шећера (антигене) – маркере крвне групе А.
Истраживачи пореде ензиме са маказама на молекуларном нивоу: одсецањем делова ланаца антигена крвне групе А, они се могу претворити у статус без антигена који карактерише крвну групу О.
„То је као да уклоните црвену боју са аутомобила и откријете неутрални темељни премаз“, објашњава Витерс. Додаје да када је то урађено, имунолошки систем више не види орган као страно тело.
Изазови и будућност
Пред научницима је још много изазова пре него што се могу разматрати испитивања на живим људима. Трансплантирани бубрег почео је поново да показује знакове крвне групе А до трећег дана, што је изазвало имунолошки одговор.
Ипак, реакција је била мање озбиљна него што се очекивало, а било је и назнака да тело покушава да толерише бубрег.
„Овако изгледа када се године темељне науке коначно повежу са негом пацијената. Видети како се наша открића приближавају стварном утицају, оно је што нас тера напред“, закључује Витерс.
Истраживање је објављено у часопису Nature Biomedical Engineering.
