Rekordan broj ljudi širom sveta izbegava da prati vesti, pokazalo je istraživanje Instituta Rojters Univerziteta Oksford. Ljudi selektivno izbegavaju vesti koje se odnose na pandemiju koronavirusa, ekonomsku krizu i ratove. Tradicionali izvori informisanja, kao što su novine i televizija su u opadanju, mladi se sve više oslanjaju na društvene mreže, gde TikTok beleži porast kao izvor informacija.
Sve više ljudi izbegva da prati vesti, opisujući ih kao „depresivne, nemilosrdne i dosadne,“ rezultati su globalne studije.
Kako je navedeno, 39 odsto ispitanika iz 47 država reklo je da ponekad ili često aktivno izbegavaju vesti, dok je 2017. godine takav odgovor dalo 29 odsto učesnika istraživanja. Oko 46 odsto ljudi odgovorilo je da su veoma ili ekstremno zainteresovani za vesti, naspram 63 odsto 2017. godine, prenosi Bi-Bi-Si.
Glavni autor ovog istraživanja Nik Njuman smatra da je pad interesovanja za vesti vezan za „naročito teške stvari u prethodnim godinama“, a u koje spadaju rat na Bliskom istoku i Ukrajini.
„Imali ste pandemiju i ratove, tako da je prilično prirodna reakcija ljudi da se okrenu od vesti, bilo radi zaštite mentalnog zdravlja ili prosto kao želja da se nastavi sa životom“, objašnjava Njuman.
On je istakao da oni koji selektivno izbegavaju vesti to rade jer se osećaju „nemoćno“ pred velikim svetskim događajima.
Neki ljudi se osećaju i prezasićeno i zbunjeno zbog količine dostupnih vesti, dok su neki i umorni od politike, dodaje Njuman.
Poverenje u vesti ostalo je na uobičajenih 40 odsto, a bilo je za 4 odsto više samo za vreme kovid pandemije.
Kada je reč o izvoru vesti, oko 73 odsto ispitanika je reklo da čita vesti na internetu, dok je 50 odsto navelo televiziju, a 14 odsto štampane medije.
Kada je reč o društvenim mrežama, za najveći procenat ispitanika najvažnije je pristupanje platformi Fejsbuk, iako je već dugo u stabilnom padu, dok su Jutjub i Vocap takođe važni izvori vesti. Zanimljivo je da je u porastu TikTok, koji je po prvi put ispred platforme Iks, sa 13 odsto naspram 10 odsto korisnika.
Istraživanje je pokazalo da postoji široko rasprostranjena sumnjičavost prema potencijalnom pisanju vesti pomoću veštačke inteligencije, naročito za ozbiljnije vesti kao što su one o politici ili ratu.
Njuman kaže da postoji više lagodnosti za upotrebu veštačke inteligenije kao pomoć u transkripciji i prevođenju.
Anketa je sprovodena u januaru i februaru ove godine, a obuhvatila je 94.943 ispitanika u 47 država.
