Reke koje se prostiru milionima kilometara širom sveta zagađene su antibioticima u koncentracijama koje mogu podstaći otpornost na lekove i ugroziti vodene vrste, pokazala je nova studija koju je predvodio Univerzitet Mekgil.
Istraživanje, objavljeno u časopisu PNAS Nexus, predstavlja prvu globalnu procenu zagađenja reka povezanog sa ljudskom upotrebom antibiotika.
Tim naučnika utvrdio je da približno 8.500 tona antibiotika — gotovo trećina ukupne godišnje potrošnje — dospeva u rečne sisteme širom sveta, čak i nakon što veliki deo toga prođe kroz sisteme za prečišćavanje otpadnih voda.
Hronično izlaganje antibioticima ugrožava ekosisteme
„Iako količine ostataka pojedinačnih antibiotika u većini reka rezultiraju vrlo malim koncentracijama, koje ih čine teško detektujućim, hronično i kumulativno izlaganje ovim supstancama u životnoj sredini i dalje može predstavljati rizik po zdravlje ljudi i vodene ekosisteme,“ rekla je Heloisa Ehalt Masedo, postdoktorant u oblasti geografije na Univerzitetu Mekgil i vodeći autor studije.
Istraživački tim je koristio globalni model potvrđen podacima sa skoro 900 rečnih lokacija. Utvrđeno je da je amoksicilin, najčešće korišćeni antibiotik na svetu, najskloniji da se pojavljuje u rizičnim koncentracijama, naročito u Jugoistočnoj Aziji, gde rastuća upotreba i ograničeni sistemi za prečišćavanje otpadnih voda pojačavaju problem.
Ljudska upotreba antibiotika kao glavna pretnja
„Cilj ove studije nije da upozori na upotrebu antibiotika — oni su neophodni za globalno zdravlje — već da istakne da njihova neželjena dejstva mogu uticati na vodene ekosisteme i razvoj otpornosti na antibiotike.
To zahteva strategije ublažavanja i upravljanja kako bi se izbegle ili smanjile posledice,“ izjavio je profesor globalne hidrologije Bernhard Lener sa Odeljenja za geografiju Univerziteta Mekgil, koautor studije.
Bez uzimanja u obzir industrijskih i stočarskih izvora
Ovi nalazi su posebno značajni jer studija nije uzimala u obzir antibiotike koji potiču od životinjske proizvodnje ili farmaceutske industrije — a oba izvora predstavljaju velike doprinosioce zagađenju životne sredine.
„Naši rezultati pokazuju da je zagađenje reka antibioticima koji potiču isključivo od ljudske potrošnje već ozbiljan problem, koji bi se verovatno dodatno pogoršao kada bi se uključili veterinarski i industrijski izvori,“ rekao je profesor inženjerstva životne sredine Džim Nisel, takođe sa Univerziteta Mekgil.
„Zbog toga su neophodni programi za praćenje i otkrivanje antibiotika i drugih hemijskih zagađivača u vodenim tokovima, posebno u oblastima koje naš model identifikuje kao rizične.“
