Kada je Ahmet Turan Han pogledao nekoliko velikih uzoraka istraživanja javnog mnjenja koja je dobio iz raznih delova zemlje dve nedelje pre izbora za gradonačelnike i lokalne vlasti u Turskoj, pomislio je samo jednu stvar: „pristiže politički cunami“.
Hanova istraživanja javnog mnjenja ukazivala su da je vladajuća stranka turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, Partija pravde i razvoja (AKP), na putu da pretrpi velike gubitke ne samo u gradovima poput Istanbula, Ankare ili Burse već takođe i u gradovima u konzervativnom središtu Anadolije, kao što su Adijaman i Afjon.
Onda su u nedelju pristigli izborni rezultati koji su ukazivali da su Erdogan i njegova stranka pretrpeli još gori poraz.
AKP je izgubila 11 gradova koje je kontrolisala od izbora 2019. godine i ostvarila je slab rezultat u pet najvećih gradova, a nije bila kadra ni da ozbiljnije ugrozi trenutne gradonačelnike koji su iz stranaka koje su u opoziciji na nacionalnom nivou u Istanbulu i Ankari.
Rezultati su bili zapanjujući: glavna turska opoziciona partija Republikanska narodna stranka (skraćeno ČHP) pobedila je na izborila po prvi put od 1977. godine, tako što je dobila 37,7 odsto glasova, dva odsto više od AKP-a prema preliminarnim rezultatima.
To se desilo devet meseci posle predsedničkih izbora u maju 2023. godine na kojima je Erdogan ostvario ubedljivu pobedu u drugom izbornom krugu.
Šta se promenilo u međuvremenu?
„Glasači su hteli da kazne vladu iz niza različitih razloga od visoke inflacije do politike Ankare prema Palestini“, kaže za Midl Ist Aj Han, glavni menadžer kompanije za političko savetovanje i istraživanje Datejlor,
„Većina Erdoganovih glasača je ili ostala kod kuće ili su glasali za desničarske partije koje nije demonizovala vlada“.
Izlaznost je bila iznenađujuća. Sa 78,5 odsto udela glasača koji su učestvovali na izborima to je najmanja izlaznost još od 2004. godine.
Penzionerski protest
Rezultati lokalnih izbora u Turskoj, (Foto: VVS)
Han kaže da je njegovo sopstveno istraživanje ukazalo da su neki od skoro 16 miliona penzionera, koji velikom većinom glasaju za Erdogana, bojkotovalo izbore.
Nekoliko izvora iz AKP-a izjavilo je za Midl Ist Aj da je vlada bila vrlo svesna žalbi koje su upućivali penzioneri ali da nije mogla da podmiri njihove zahteve zato što bi to napravilo veliku prazninu u budžetu koji je pod snažnim pritiskom zbog galopirajuće inflacije.
Sada je minimalna mesečna penzija 41 odsto niža od minimalne plate u zemlji, što čini da penzionisani deo društva oseća ekonomske poteškoće žešće nego bilo kada ranije.
Erdoganov povratak uobičajenoj monetarnoj politici od izbora prošlog maja, sa visokim kamatnim stopama i relativno oskudnim kreditnim linijama kako bi se usporila inflacija, takođe je doveo turske građane u neprilike.
Iako vlada kontroliše nivo deviznih kurseva zakulisnim intervencijama, berza i tržište nekretnina pretrpelo je udarac, ne ostavljajući mogućnost za investicije kako bi se zaštitila štednja građana od inflacije.
„Virus koji je prodro u naš sistem, virus arbitrarnosti, arogancije, nepotizma, visokih cena života i osiromašenja bio je jasan znak pomeranja u ekonomiji“, kaže Samil Tajar, nekadašnji poslanik iz AKP-a. „Rezultat izbora nije ni ubedljivi uspeh ČHP-a niti Nove partije blagostanja, već jedan žestoki uravnotežujući trenutak za AKP. To je politička katastrofa“.
Han kaže da su priroda kampanje i izbora bili prilično različiti ovoga puta u poređenju sa predsedničkim izborima.
„Glasači nisu bili naročito voljni da glasaju za Erdogana u maju, ali su sagledavali te izbore kao pitanje opstanka“, kaže. „Nakon zemljotresa, opozicija, sa njihovom šestočlanom velikom koalicijom, nije uverila glasače da su oni ti koji mogu da obave dobar posao, stoga su na kraju odlučili da glasaju za Erdogana“.
U poređenju sa tim, predizborna kampanja uoči nedeljnog glasanja bila je mirnija i bez mnogo napetosti.
Krajnja desnica kao slaba tačka
Istanbul, (Foto: Vikipedija)
Nekoliko izvora iz AKP izjavilo je za Midl Ist Aj da je partija bila usredsređena da istakne kvalitete svojih kandidata za gradonačelnike i manje se usredsredila na ona pitanja koja izazivaju podele u javnosti.
„Verovali smo da će kampanja koja ne ističe podele biti u našu korist, dodatno obeshrabrujući građane koji su naklonjeni opoziciji da glasaju posle izbornog poraza prošlog maja“, kaže jedan od viših zvaničnika AKP-a. „I nismo želeli da ovo pretvorimo u glasanje o poverenju o Erdoganovoj vlasti“.
Međutim, ova strategija se pokazala kao ozbiljan promašaj pošto su se opozicioni glasači čvrsto držali svoje stranke.
Drugi zvaničnici AKP-a su kritikovali ovu strategiju, označavajući je kao pogrešnu.
Erdogan je u poređenju sa ranijim godinama vodio umereniju kampanju, nije obavio nijedan televizijski intervju, izbegavao je da govori na onoliko mitinga na koliko je ranije govorio i nije posezao za žestokom retorikom protiv svojih protivnika.
„Erdogan ima poseban odnos sa narodom i vođenje žestoke kampanje u kojima se ističu podele uvek radi u njegovu korist“, kaže drugi insajder iz Ankare blizak partiji. „Bilo je pogrešno smestiti Erdogana u pozadinu. On bi udesio da sve bude o opoziciji“.
Ali AKP i Erdogan su imali još jednu slabu tačku ovoga puta: islamističku populističku Novu partiju blagostanja (JRP) koja je ponudila alternativu duboko religioznom delu njegovih glasača.
AKP nije mogla da okleveta JRP jer su dve stranke bile u izbornoj koaliciji u maju prošle godine. I JRP vodi populističku kampanju, optužujući vladu da ne čini dovoljno da bi se suprotstavila Izraelu u vezi sa krvavom invazijom, te da nastavlja da trguje sa Izraelom. Partija takođe izražava nezadovoljstvo u vezi sa penzijama ali takođe kritikuje pokret za prava el-dži-bi-ti-kju osoba kao i pitanje pasa lutalica.
„JRP je takođe dobila glasove religioznog dela stanovništva koje je bilo kritično prema Erdoganovoj monetarnoj politici kada je videlo skok kamatnih stopa za 50 odsto“, kaže Han. „Oni su mislili da je samo godinu dana ranije Erdogan takođe bio protiv podizanja kamatnih stopa“.
JRP je dobila više od šest odsto glasova, dobivši podršku 2,8 miliona građana. AKP je sa druge strane pala sa 20,5 miliona glasova 2019. na 16,3 miliona glasova u nedelju. Jednostavan zbir glasova dve stranke od 19,1 milion glasova im daje prednost u odnosu na ČHP, koja je dobila 17,3 miliona glasova.
„Ukoliko saberete broj glasova AKP, JRP i ljudi koji su bojkotovali izbori dobijate sličan broj koliko je zabeleženo glasova za Erdoganovu stranku na prošlogodišnjim izborima“, dodaje Han.
„Ovi glasovi mogli bi da se brzo vrate Erdoganu ukoliko pronađe način da zadovolji njihove zahteve u vezi sa ekonomijom i drugim pitanje, ali su tu takođe gradovi poput Istanbula, Ankare, Balikešira i Burse gde su se glasači AKP-a okrenuli Republikanskoj narodnoj stranci“.
Drugi iz AKP-a takođe krive stranku da nije vodila kampanju na odgovarajući način te da su joj izbori skoro promakli.
„Erdogan sam obavlja veći deo aktivnosti u kampanji i drugi iz partije ga tiho prate“, navodi jedan insajder iz Ankare. „Na ovaj ili onaj način ljudi osećaju neuspeh ali ne čine ništa“.
Ostaje bez odgovora pitanje zbog čega stranka nije učinila dodatni napor da spreči ostvarenje najgoreg scenarija.
„Imamo vremena da oporavimo ekonomiju i da se usredsredimo na ostvarenje naših ciljeva“, kaže ankarski insajder. „Ali Erdogan nije onoliko energičan kao ranije. Umoran je posle previše izbornih ciklusa“.
Preveo: M. M. Milojević
