Када је Ахмет Туран Хан погледао неколико великих узорака истраживања јавног мњења која је добио из разних делова земље две недеље пре избора за градоначелнике и локалне власти у Турској, помислио је само једну ствар: „пристиже политички цунами“.
Ханова истраживања јавног мњења указивала су да је владајућа странка турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, Партија правде и развоја (АКП), на путу да претрпи велике губитке не само у градовима попут Истанбула, Анкаре или Бурсе већ такође и у градовима у конзервативном средишту Анадолије, као што су Адијаман и Афјон.
Онда су у недељу пристигли изборни резултати који су указивали да су Ердоган и његова странка претрпели још гори пораз.
АКП је изгубила 11 градова које је контролисала од избора 2019. године и остварила је слаб резултат у пет највећих градова, а није била кадра ни да озбиљније угрози тренутне градоначелнике који су из странака које су у опозицији на националном нивоу у Истанбулу и Анкари.
Резултати су били запањујући: главна турска опозициона партија Републиканска народна странка (скраћено ЧХП) победила је на изборила по први пут од 1977. године, тако што је добила 37,7 одсто гласова, два одсто више од АКП-а према прелиминарним резултатима.
То се десило девет месеци после председничких избора у мају 2023. године на којима је Ердоган остварио убедљиву победу у другом изборном кругу.
Шта се променило у међувремену?
„Гласачи су хтели да казне владу из низа различитих разлога од високе инфлације до политике Анкаре према Палестини“, каже за Мидл Ист Ај Хан, главни менаџер компаније за политичко саветовање и истраживање Датејлор,
„Већина Ердоганових гласача је или остала код куће или су гласали за десничарске партије које није демонизовала влада“.
Излазност је била изненађујућа. Са 78,5 одсто удела гласача који су учествовали на изборима то је најмања излазност још од 2004. године.
Пензионерски протест
Резултати локалних избора у Турској, (Фото: ВВС)
Хан каже да је његово сопствено истраживање указало да су неки од скоро 16 милиона пензионера, који великом већином гласају за Ердогана, бојкотовало изборе.
Неколико извора из АКП-а изјавило је за Мидл Ист Ај да је влада била врло свесна жалби које су упућивали пензионери али да није могла да подмири њихове захтеве зато што би то направило велику празнину у буџету који је под снажним притиском због галопирајуће инфлације.
Сада је минимална месечна пензија 41 одсто нижа од минималне плате у земљи, што чини да пензионисани део друштва осећа економске потешкоће жешће него било када раније.
Ердоганов повратак уобичајеној монетарној политици од избора прошлог маја, са високим каматним стопама и релативно оскудним кредитним линијама како би се успорила инфлација, такође је довео турске грађане у неприлике.
Иако влада контролише ниво девизних курсева закулисним интервенцијама, берза и тржиште некретнина претрпело је ударац, не остављајући могућност за инвестиције како би се заштитила штедња грађана од инфлације.
„Вирус који је продро у наш систем, вирус арбитрарности, ароганције, непотизма, високих цена живота и осиромашења био је јасан знак померања у економији“, каже Самил Тајар, некадашњи посланик из АКП-а. „Резултат избора није ни убедљиви успех ЧХП-а нити Нове партије благостања, већ један жестоки уравнотежујући тренутак за АКП. То је политичка катастрофа“.
Хан каже да су природа кампање и избора били прилично различити овога пута у поређењу са председничким изборима.
„Гласачи нису били нарочито вољни да гласају за Ердогана у мају, али су сагледавали те изборе као питање опстанка“, каже. „Након земљотреса, опозиција, са њиховом шесточланом великом коалицијом, није уверила гласаче да су они ти који могу да обаве добар посао, стога су на крају одлучили да гласају за Ердогана“.
У поређењу са тим, предизборна кампања уочи недељног гласања била је мирнија и без много напетости.
Крајња десница као слаба тачка
Истанбул, (Фото: Википедија)
Неколико извора из АКП изјавило је за Мидл Ист Ај да је партија била усредсређена да истакне квалитете својих кандидата за градоначелнике и мање се усредсредила на она питања која изазивају поделе у јавности.
„Веровали смо да ће кампања која не истиче поделе бити у нашу корист, додатно обесхрабрујући грађане који су наклоњени опозицији да гласају после изборног пораза прошлог маја“, каже један од виших званичника АКП-а. „И нисмо желели да ово претворимо у гласање о поверењу о Ердогановој власти“.
Међутим, ова стратегија се показала као озбиљан промашај пошто су се опозициони гласачи чврсто држали своје странке.
Други званичници АКП-а су критиковали ову стратегију, означавајући је као погрешну.
Ердоган је у поређењу са ранијим годинама водио умеренију кампању, није обавио ниједан телевизијски интервју, избегавао је да говори на онолико митинга на колико је раније говорио и није посезао за жестоком реториком против својих противника.
„Ердоган има посебан однос са народом и вођење жестоке кампање у којима се истичу поделе увек ради у његову корист“, каже други инсајдер из Анкаре близак партији. „Било је погрешно сместити Ердогана у позадину. Он би удесио да све буде о опозицији“.
Али АКП и Ердоган су имали још једну слабу тачку овога пута: исламистичку популистичку Нову партију благостања (ЈРП) која је понудила алтернативу дубоко религиозном делу његових гласача.
АКП није могла да оклевета ЈРП јер су две странке биле у изборној коалицији у мају прошле године. И ЈРП води популистичку кампању, оптужујући владу да не чини довољно да би се супротставила Израелу у вези са крвавом инвазијом, те да наставља да тргује са Израелом. Партија такође изражава незадовољство у вези са пензијама али такође критикује покрет за права ел-џи-би-ти-кју особа као и питање паса луталица.
„ЈРП је такође добила гласове религиозног дела становништва које је било критично према Ердогановој монетарној политици када је видело скок каматних стопа за 50 одсто“, каже Хан. „Они су мислили да је само годину дана раније Ердоган такође био против подизања каматних стопа“.
ЈРП је добила више од шест одсто гласова, добивши подршку 2,8 милиона грађана. АКП је са друге стране пала са 20,5 милиона гласова 2019. на 16,3 милиона гласова у недељу. Једноставан збир гласова две странке од 19,1 милион гласова им даје предност у односу на ЧХП, која је добила 17,3 милиона гласова.
„Уколико саберете број гласова АКП, ЈРП и људи који су бојкотовали избори добијате сличан број колико је забележено гласова за Ердоганову странку на прошлогодишњим изборима“, додаје Хан.
„Ови гласови могли би да се брзо врате Ердогану уколико пронађе начин да задовољи њихове захтеве у вези са економијом и другим питање, али су ту такође градови попут Истанбула, Анкаре, Баликешира и Бурсе где су се гласачи АКП-а окренули Републиканској народној странци“.
Други из АКП-а такође криве странку да није водила кампању на одговарајући начин те да су јој избори скоро промакли.
„Ердоган сам обавља већи део активности у кампањи и други из партије га тихо прате“, наводи један инсајдер из Анкаре. „На овај или онај начин људи осећају неуспех али не чине ништа“.
Остаје без одговора питање због чега странка није учинила додатни напор да спречи остварење најгорег сценарија.
„Имамо времена да опоравимо економију и да се усредсредимо на остварење наших циљева“, каже анкарски инсајдер. „Али Ердоган није онолико енергичан као раније. Уморан је после превише изборних циклуса“.
Превео: М. М. Милојевић
