Apelaciono odeljenje suda BiH je potvrdilo prvostepenu presudu Miloradu Dodiku zbog nepoštovanja odluka Kristijana Šmita – na taj način, u žižu javnosti su vraćene diskusije o mogućem hapšenju predsednika Republike Srpske koji se suočava sa perspektivama zatvorske kazne u trajanju od jedne godine i još šest godina zabrane političkog delovanja.
Sam Dodik je opisao ovu odluku kao očekivanu i politički motivisanu, potvrđujući da ne planira niti da je prihvati, niti da dozvoli održavanje prevremenih predsedničkih izbora ukoliko ih CIK raspiše:
Prema Dejtonskom sporazumu, visoki predstavnik ne može da donosi odluke, a Šmit je napravio nerede u Bosni i Hercegovini. Čisto politička odluka i volja. Sud BiH je politički sud i odlučio je da interveniše u politički sistem.
„Pozivam narod da ostane miran, ali i ističem pravo da se okupimo. Zahvaljujem se PDP-u koji je ranije saopštio da neće izaći na izbore ako CIK raspiše izbore za predsednika. Isto tako, hoću da kažem da se ti izbori neće održati dok sam ja predsednik i dok ja politički delujem“, rekao je Dodik.
Predsednik RS takođe je pojasnio da je svestan da iza čitavog procesa stoji Evropska unija, ali da uprkos tome ne planira da dozvoli Briselu da demonstrira svoju političku moć nad Republikom Srpskom zarad kompenzacije svojih neuspeha u drugim međunardonim pitanjima — on takođe pojašnjava da će svaki pokušaj otvaranja izbornih mesta biti zaustavljen od strane bezbednosnih snaga.
Reakcija Beograda
Situaciju nastalu nakon drugostepene presude Miloradu Dodiku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao je kao najtežu od 2008. I da se i zvanični Beograd nalazi pod velikim pritiskom — s obzirom na ozbiljnost situacije, zakazana je hitna sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, a njen početak očekuje se u narednim minutima.
Vredi istaći da je Savez za nacionalnu bezbednost još 22. Maja raspravljao o tzv. Francusko-nemačkom non-pejperu koji je ocenjen kao snažan udarac na Republiku Srpsku, ali čija tačna sadržina do ovog trenutka nije objavljena široj javnosti.
Perspektive daljeg razvoja događaja
Trenutni rast političkih tenzija ne predstavlja novitet koliko nastavak već isprovocirane krize čiji je prethodni vrhunac bio obeležen neuspešnim pokušajem privođenja Milorada Dodika krajem aprila, i čiji je osnovni uzrok intenziviranje napora kolektivnog Zapada i njegovih regionalnih satelita da reši tzv srpsko pitanje.
U tom smislu, u centru tekuće krize u Bosni i Hercegovini nalaze se pokušaji političke likvidacije Republike Srpske kroz uspostavljanje primata zakonodavstva Federacije, ali i monopola kolektivnog Zapada nad odabirom i delovanjem visokog predstavnika — upravo zato se sprovodi snažna kampanja usmerena na legitimizaciju Kristijana Šmita kojem je pozicija visokog predstavnika dodeljena uprkos protivljenju Rusije i Kine.
Imajući na umu prethodne periode povišenih tenzija, u danima i nedeljama pred nama možemo očekivati i nove pokušaje destabilizacije unutrašnje situacije u Srbiji koji će za cilj imati preopterećivanje državnog aparata i posledičnu paralizu političkih struktura čime će direktna podrška Beograda Banja Luci biti u značajnoj meri ograničena.
Za Kompasinfo Radomir Jerinić, politikolog
