Dva Srbina su bila sudbonosna za život Aleksandra Sergejeviča Puškina. Jedan je bio grof Sava Vladisavić Raguzinski, a drugi, Mihailo Miloradović.
U vojnoj galeriji 1812. godine u državnom muzeju Ermitaž u Sankt Peterburgu nalaze se 332 portreta svih generala koji su ratovali protiv Napoleonove vojske. Među njima je i ruski general srpskog porekla, Hercegovac, Mihailo Miloradović.
Rođen je 1771. godine u Sankt Peterburgu, a ratovao je uz čuvene ruske generale Suvorova i Kutuzova. Osim toga, Miloradović je bio blizak prijatelj sa poznatim pesnikom i književnikom, Aleksandrom Sergejevičem Puškinom.
Puškin je bio u prijateljskim odnosima sa mnogim dekabristima i u svojim pesmama koje su kružile Rusijom. Imao je stihove koji se nisu sviđali caru, objašnjava profesor dr Ivan Prijma.
„Miloradović je išao lično kod cara da ga nagovori da ne kažnjava jako tog Puškina“, dodaje profesor Prijma.
Na početku 18. veka, još jedan Srbin je bio veoma značajan za Puškinov život. Sava Raguzinski ili Sava Vladisavić koji je bio u službi imperatora Petra Velikog, u Istambulu je kupio dečaka iz Etiopije i poklonio ga caru. To je bio Puškinov pradeda.
Sava Vladisavić Raguzinski je u Rusiju došao iz Hercegovine iz srpske kneževske porodice. Bio je savetnik i diplomata ruskog cara Petra Prvog. Grofovsku titulu je stekao 1725. godine. Zbog izuzetnih diplomatskih sposobnosti poveravani su mu važni državni poslovi. Tako je skoro pre 300 godina uspeo da razgraniči dva carstva.
Srbin iz Hercegovine postavio je granicu između Rusije i Kine koja je i danas važeća. U ondašnje vreme bilo je to skoro nerešivo pitanje, a rešeno je čuvenim međunarodnim sporazumom o razgraničenju potpisanim 1728. godine u Kjahti na istoku Sibira, na granici sa Mongolijom.
Umro je 1735. godine u Sankt Peterburgu. Koliko je bio važan za Rusko carstvo kazuje nam i mesto gde je sahranjen, a to je carska grobnica u čuvenoj lavri Aleksandra Nevskog. Da je uživao veliki ugled pokazuje i visoko odlikovanje, orden Aleksandra Nevskog.
Kada je Sava doveo Ibrahima ruskom caru, negde oko 1705. godine, Petar je etiopskog dečaka pokrstio u pravoslavlje i dao mu ime Abram. Srednje ime po sebi Petrovič, a prezime Hanibal po slavnom vojskovođi iz Kartagine.
Grof Vladisavić je pronašao pradedu Ibrahima, a general Miloradović je njegovog praunuka spasao sigurnog progonstva u Sibir. Tako je porodica Puškin zaista bila u snažnoj vezi sa Srbima, što se kasnije još više produbljuje.
„Umesto da krene u Sibir, Puškin je krenuo u lako progonstvo na jug Rusije gde se, između ostalog, upoznao dobro sa istorijom Srba. On je imao veliko interesovanje za Srbe i mislim da ono potiče od prijateljstva sa Miloradovičem“, smatra profesor Ivan Prijma.
Veliki ruski pesnik i književnik napisao je pesme Zapadnih Slovena. Spevao je i posebnu pesmu Stamenki, Karađorđevoj kćeri koju je upoznao na jugu Rusije. I pesmu o Karađorđu, vođi srpske revolucije.
