Početna » Istorija » Prva buna protiv Osmanlija u Bosni: Krajina se odazvala Karađorđu

Ugušena krvavo, ali je bila početak sve češćih ustanaka

Prva buna protiv Osmanlija u Bosni: Krajina se odazvala Karađorđu

Na malom uzvišenju poznatom pod imenom Gaj, u selu Mašići između Gradiške i Banjaluke, pokraj drvene crkvice i groblja stoji spomenik Karađorđu.

Na ploči pored ispisano je „U selu Mašići, na poziv Karađorđa, godine 1806. buknuo je ustanak. Ugušen u krvi, strašnom smrću sveštenika, seoskog kneza i šesnaest težaka. Ostao spomen za potomke. Za krst časni i slobodu zlatnu!“.

Mnogi se, s razlogom, pitaju otkuda takva ikonografija toliko daleko od Srbije, gde se desio Prvi srpski ustanak. Međutim, malo je poznato da se ustanak proširio i na tadašnji Bosanski pašaluk, današnju Bosnu i Hercegovinu. Ovde u Bosanskoj Krajini, kod Gradiške, odazvali su se srpskom voždu i ustali protiv Osmanlija.

Prvi ustanak protiv Turaka

Dok je dizao ustanike u Srbiji i vojevao bitke protiv vekovnog okupatora, Karađorđe je i preko Drine tražio saradnike. I našao ih je. U Potkozarju našao je jatake spremne za borbu protiv Turaka.

Poveo je Mašićane u borbu za oslobođenje od viševekovne tiranije i okupacije, želeći da i u Bosni zbaci osmanske okove sa srpskih ruku. Među prvima koji su stali uz srpskog vožda bili su knez Milutin Blagojević i sveštenik Jovičić, čije ime istoričari ne navode.

Uprkos siromaštvu naroda, u selu Mašići, tako je podignuta prva buna na prostorima BiH.

Mašićka buna
Mašićka buna

Podizanje bune

Iako se na ustanak diglo samo jedno selo, ubrzo se proširila vest širom Bosanske Krajine o ustanicima. Nakon poraza turske vojske, na Mišaru, avgusta 1806, bosanski begovat je bio spreman da izvrši odmazdu nad Srbima u Bosanskoj Krajini.

Age i begovi iz Bosanske Krajine su brojno prepolovljeni, od 1.000, koliko ih je je otišlo na Mišar, preko Drine se vratilo tek 500. Brojčano nadjačani i sa malo oružja, Mašićani su ubrzo bili poraženi. Jedan dio je izginuo u borbama, jedan pobjegao u planinu Kozaru, dok su najgore prošli oni koji su živi pohvatani. Oni su bili pogubljeni nabijanjem na kolac.

Karađorđe/Mašići
Karađorđe/Mašići

U neposrednoj blizini Banjaluke 17 zarobljenih Srba nabijeno je na kočeve i pod stražom ostavljeno da umre u mukama. Među uhvaćenima su bili sveštenik i seoski knez sa 16 mašićkih težaka.

Neki su pobegli na Kozaru, a neki prema Savi. Kozara je bila pogodno utočište, a Sava je otvarala put za prebeg prema Austriji.

Iako je buna zbog siromašnosti stanovništva i nedostatka oružja ugušena brzo, ona je označava sve češće pobune srpskog stanovništva protiv Osmanlija koje će na kraju prerasti u ustanak u Bosni.

Poruka

Na kamenoj ploči ispisana je još jedna poruka. Ona možda najbolje opisuje hrabrost ljudi ovog kraja:

„Kozara odnjihala polje mašićko,
rađali se i ginuli za slobodu borci, junaci, djeca Kozare,
Sinovi jednog sela – Mašića.
Jurišali u vječnost 1806, 1834, 1914-1918, 1941-1945, 1991-1995. godine“.

Ispod nje, citiran je Sveti Knez Lazar:

„Zemaljsko je za malena carstvo, a Nebesko uvek i doveka“

Mašići
Mašići

Pripremila redakcija Kompas info
Povezani članci:

Portal Kompas Info posebnu pažnju posvećuje temama koje se tiču društva, ekonomije, vere, kulture, istorije, tradicije i identiteta naroda koji žive u ovom regionu. Želimo da vam pružimo objektivan, balansiran i progresivan pogled na svet oko nas, kao i da podstaknemo na razmišljanje, diskusiju i delovanje u pravcu boljeg društva za sve nas.