Na malom uzvišenju poznatom pod imenom Gaj, u selu Mašići između Gradiške i Banjaluke, pokraj drvene crkvice i groblja stoji spomenik Karađorđu.
Na ploči pored ispisano je „U selu Mašići, na poziv Karađorđa, godine 1806. buknuo je ustanak. Ugušen u krvi, strašnom smrću sveštenika, seoskog kneza i šesnaest težaka. Ostao spomen za potomke. Za krst časni i slobodu zlatnu!“.
Mnogi se, s razlogom, pitaju otkuda takva ikonografija toliko daleko od Srbije, gde se desio Prvi srpski ustanak. Međutim, malo je poznato da se ustanak proširio i na tadašnji Bosanski pašaluk, današnju Bosnu i Hercegovinu. Ovde u Bosanskoj Krajini, kod Gradiške, odazvali su se srpskom voždu i ustali protiv Osmanlija.
Prvi ustanak protiv Turaka
Dok je dizao ustanike u Srbiji i vojevao bitke protiv vekovnog okupatora, Karađorđe je i preko Drine tražio saradnike. I našao ih je. U Potkozarju našao je jatake spremne za borbu protiv Turaka.
Poveo je Mašićane u borbu za oslobođenje od viševekovne tiranije i okupacije, želeći da i u Bosni zbaci osmanske okove sa srpskih ruku. Među prvima koji su stali uz srpskog vožda bili su knez Milutin Blagojević i sveštenik Jovičić, čije ime istoričari ne navode.
Uprkos siromaštvu naroda, u selu Mašići, tako je podignuta prva buna na prostorima BiH.
Podizanje bune
Iako se na ustanak diglo samo jedno selo, ubrzo se proširila vest širom Bosanske Krajine o ustanicima. Nakon poraza turske vojske, na Mišaru, avgusta 1806, bosanski begovat je bio spreman da izvrši odmazdu nad Srbima u Bosanskoj Krajini.
Age i begovi iz Bosanske Krajine su brojno prepolovljeni, od 1.000, koliko ih je je otišlo na Mišar, preko Drine se vratilo tek 500. Brojčano nadjačani i sa malo oružja, Mašićani su ubrzo bili poraženi. Jedan dio je izginuo u borbama, jedan pobjegao u planinu Kozaru, dok su najgore prošli oni koji su živi pohvatani. Oni su bili pogubljeni nabijanjem na kolac.
U neposrednoj blizini Banjaluke 17 zarobljenih Srba nabijeno je na kočeve i pod stražom ostavljeno da umre u mukama. Među uhvaćenima su bili sveštenik i seoski knez sa 16 mašićkih težaka.
Neki su pobegli na Kozaru, a neki prema Savi. Kozara je bila pogodno utočište, a Sava je otvarala put za prebeg prema Austriji.
Iako je buna zbog siromašnosti stanovništva i nedostatka oružja ugušena brzo, ona je označava sve češće pobune srpskog stanovništva protiv Osmanlija koje će na kraju prerasti u ustanak u Bosni.
Poruka
Na kamenoj ploči ispisana je još jedna poruka. Ona možda najbolje opisuje hrabrost ljudi ovog kraja:
„Kozara odnjihala polje mašićko,
rađali se i ginuli za slobodu borci, junaci, djeca Kozare,
Sinovi jednog sela – Mašića.
Jurišali u vječnost 1806, 1834, 1914-1918, 1941-1945, 1991-1995. godine“.
Ispod nje, citiran je Sveti Knez Lazar:
„Zemaljsko je za malena carstvo, a Nebesko uvek i doveka“
