Agrosolar kao sve popularnije ali i korisnije rešenje za upotrebu solarne energije, konačno je primenjeno i u Srbiji. Organska farma Organela, smeštena u Gornjoj Bukovici, postala je domaćin prve agrosolarne elektrane u Srbiji.
Organela se nalazi u netaknutoj prirodi nadomak Valjeva, gde se proizvodi i prerađuje organsko voće i povrće, a od sledeće nedelje će na istoj zemlji na kojoj proizvodi organske proizvode, proizvoditi i zelenu energiju.
Posle prvih zadružnih solarnih elektrana u okviru projekta Solarna Stara, izgrađenih uz donacijsku podršku građana u selima Dojkinci i Temska na Staroj planini, Solarna berba je sledeći poduhvat Energetske zadruge Elektropionir i prva solarna elektrana agrosolarnog tipa u Srbiji.
Instalacija solarne elektrane, koju čini 48 solarnih panela, zbirne snage 17,5 kilovata, sprovodi se u partnerstvu sa firmom Conseko Solarni Sistemi. Radovi će biti gotovi već u toku ove nedelje. Procedure za priključenje i pribavljanje dozvola su započete i trajaće više meseci, rekli su iz Energetske zadruge Elektropionira.
Agrosolar: simbioza ljudi i prirode
Postavljanje solarnih panela iznad poljoprivrednog zemljišta, donosi dvostruku korist. Pre svega, najčešća kritika na račun solarnih elektrana, jeste da zauzimaju poljoprivredno zemljište. Istovremenom proizvodnjom energije i biljaka, ovaj problem je rešen.
„Elektrana Solarna berba za naše imanje predstavlja jedan vid simbioze između ljudi i prirode: ispod solarnih panela koji će stvarati električnu energiju, nalaze se biljke kojima je potrebna zasena kako bi nesmetano rasle. Solarne ploče im prave potrebnu senku, a ujedno ih i štite od grada“, rekao je vlasnik farme Pavle Đorđević.
Takođe, evaporacija biljaka hladi solarne panele povećavajući njihovu efikasnost, čime se obezbeđuje maksimalna iskorišćenost potencijala solarnih panela.
„Solarni paneli funkcionišu na takav način da njima na višim temperaturama, iznad 30 stepeni Celzijusa, efikasnost u stvari opada, pa im rashlađivanje pomoću evaporacije biljaka koje ispod njih rastu, zaista ide u korist,“ objasnio je Saša Petrović iz Energetske zadruge Elektropionir.
Ribizle, rukola i čista energija sa istog parčeta zemlje
Ispod solarnih panela, Organela će uzgajati ribizle i rukolu. „Posebno nam je drago što će od sada studenti, koji inače dolaze na praksu na naše imanje, moći da se upoznaju sa inovativnim rešenjima gajenja i proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora“, naglasio je Pavle Đorđević.
Ovaj projekat se realizuje u okviru inicijative Inovativna i pravedna zelena tranzicija za obezbeđivanje sistemske energetske sigurnosti i smanjenje energetskog siromaštva koju sprovodi UNDP Srbija u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike, uz finansijsku podršku Vlade Japana.
U zavisnosti od kapaciteta koji će dozvoliti operator mreže, Solarna berba se u sledećoj fazi može dalje proširiti na veći instalisani kapacitet, potencijalno na delove poljoprivrednog zemljišta koji zbog terena nisu pogodni za poljoprivredu, poput strmih predela.
„Želja nam je da razvijamo solarne modele koji omogućavaju običnim građanima da se uključe u ekološku i društvenu obnovu. Naša zadruga radi na uspostavljanju mreže decentralizovanih solarnih elektrana u kolektivnom vlasništvu običnih ljudi širom Srbije,” poručili su iz Energetske zadruge Elektropionir.
Leti su mnogo efikasniji od solarnih panela
Saša Petrović, iz energetske zadruge Elektropionir ukazuje na to da su visoke letnje temperature osnovni problem kod solarnih panela.
–Usled pregrevanja leti, kad su temperature iznad 30 stepeni, efikasnost solarnih panela pada. Tehnika još nije dostigla rešenje kako da pri visokim temperaturama njihova efikasnost ostane nepromenjena.
Na tom konceptu agrosolarnih elektrana se još uvek ispituje, najviše upravo zbog tog uparivanja biljaka i energije. Naučno dokazano biljke kroz evaporaciju, ispuštanje vlage leti hlade panele, a sa druge strane nekim kulturama više odgovara zasena koju paneli pružaju kako ih sunce ne bi spržilo. Tako da je to sinteza pravca kojim se ide kada se priča o agrosolarnim elektranama – objašnjava on.
Agrosolarna elektrana 50 odsto skuplja
Konstrukcija za postavljanje agrosolarne elektrane je, kako kaže Saša Petrović iz Energetske zadruge Elektropionir, za oko 50 odsto skuplja od standardnih solarnih elektrana, što dodatno uvećava i troškove same investicije.
Standardna solarna elektrana na tlu je inače na visini od 60 centimetara, dok je ova elektrana podignuta na konstrukciji visine od dva metara da bi ispod mogla da se proizvodi hrana. Tako da je i ova investicija skuplja, koštala je oko 24.000 evra – navodi on.
Struja će se prodavati, a uz aktuelne cene, agrosolarna elektrana mogla bi da se isplati tek za petnaestak godina. Ipak, treba imati u vidu da bi energija u budućnosti mogla da poskupi, a da sama oprema za agrosolar pojeftini, što bi ovakve poduhvate učinilo isplativijim.
Sledeći cilj – solarna elektrana na krovu škole u Rumi
Jedan od sledećih strateških ciljeva Energetske zadruge Elektropionir je da instalira elektranu na krovu srednje škole „Jovan Jovanović Zmaj“ u Rumi.
Najverovatnije će biti proizvodna, ali ono o čemu razmišljamo je pokušaj razvoja Esko modela – to je neka vrsta lizinga, što znači znači bi mi školi instalirali elektranu, a škola bi kroz uštede u energiji, kroz uštede u samim računima vraćala tu investiciju kroz određeni broj godina. I to je zapravo ono što je možda i ekonomski i ekološki najisplativije, jer se energija konzumira na istom mestu i društveno je najodgovorniji takav vid potrošnje u širem kontekstu – navodi Saša Petrović iz Elektropionira-a.
