Агросолар као све популарније али и корисније решење за употребу соларне енергије, коначно је примењено и у Србији. Органска фарма Органела, смештена у Горњој Буковици, постала је домаћин прве агросоларне електране у Србији.
Органела се налази у нетакнутој природи надомак Ваљева, где се производи и прерађује органско воће и поврће, а од следеће недеље ће на истој земљи на којој производи органске производе, производити и зелену енергију.
После првих задружних соларних електрана у оквиру пројекта Соларна Стара, изграђених уз донацијску подршку грађана у селима Дојкинци и Темска на Старој планини, Соларна берба је следећи подухват Енергетске задруге Електропионир и прва соларна електрана агросоларног типа у Србији.
Инсталација соларне електране, коју чини 48 соларних панела, збирне снаге 17,5 киловата, спроводи се у партнерству са фирмом Цонсеко Соларни Системи. Радови ће бити готови већ у току ове недеље. Процедуре за прикључење и прибављање дозвола су започете и трајаће више месеци, рекли су из Енергетске задруге Електропионира.
Агросолар: симбиоза људи и природе
Постављање соларних панела изнад пољопривредног земљишта, доноси двоструку корист. Пре свега, најчешћа критика на рачун соларних електрана, јесте да заузимају пољопривредно земљиште. Истовременом производњом енергије и биљака, овај проблем је решен.
„Електрана Соларна берба за наше имање представља један вид симбиозе између људи и природе: испод соларних панела који ће стварати електричну енергију, налазе се биљке којима је потребна засена како би несметано расле. Соларне плоче им праве потребну сенку, а уједно их и штите од града“, рекао је власник фарме Павле Ђорђевић.
Такође, евапорација биљака хлади соларне панеле повећавајући њихову ефикасност, чиме се обезбеђује максимална искоришћеност потенцијала соларних панела.
„Соларни панели функционишу на такав начин да њима на вишим температурама, изнад 30 степени Целзијуса, ефикасност у ствари опада, па им расхлађивање помоћу евапорације биљака које испод њих расту, заиста иде у корист,“ објаснио је Саша Петровић из Енергетске задруге Електропионир.
Рибизле, рукола и чиста енергија са истог парчета земље
Испод соларних панела, Органела ће узгајати рибизле и руколу. „Посебно нам је драго што ће од сада студенти, који иначе долазе на праксу на наше имање, моћи да се упознају са иновативним решењима гајења и производње електричне енергије из обновљивих извора“, нагласио је Павле Ђорђевић.
Овај пројекат се реализује у оквиру иницијативе Иновативна и праведна зелена транзиција за обезбеђивање системске енергетске сигурности и смањење енергетског сиромаштва коју спроводи УНДП Србија у партнерству са Министарством заштите животне средине и Министарством рударства и енергетике, уз финансијску подршку Владе Јапана.
У зависности од капацитета који ће дозволити оператор мреже, Соларна берба се у следећој фази може даље проширити на већи инсталисани капацитет, потенцијално на делове пољопривредног земљишта који због терена нису погодни за пољопривреду, попут стрмих предела.
„Жеља нам је да развијамо соларне моделе који омогућавају обичним грађанима да се укључе у еколошку и друштвену обнову. Наша задруга ради на успостављању мреже децентрализованих соларних електрана у колективном власништву обичних људи широм Србије,” поручили су из Енергетске задруге Електропионир.
Лети су много ефикаснији од соларних панела
Саша Петровић, из енергетске задруге Електропионир указује на то да су високе летње температуре основни проблем код соларних панела.
–Услед прегревања лети, кад су температуре изнад 30 степени, ефикасност соларних панела пада. Техника још није достигла решење како да при високим температурама њихова ефикасност остане непромењена.
На том концепту агросоларних електрана се још увек испитује, највише управо због тог упаривања биљака и енергије. Научно доказано биљке кроз евапорацију, испуштање влаге лети хладе панеле, а са друге стране неким културама више одговара засена коју панели пружају како их сунце не би спржило. Тако да је то синтеза правца којим се иде када се прича о агросоларним електранама – објашњава он.
Агросоларна електрана 50 одсто скупља
Конструкција за постављање агросоларне електране је, како каже Саша Петровић из Енергетске задруге Електропионир, за око 50 одсто скупља од стандардних соларних електрана, што додатно увећава и трошкове саме инвестиције.
Стандардна соларна електрана на тлу је иначе на висини од 60 центиметара, док је ова електрана подигнута на конструкцији висине од два метара да би испод могла да се производи храна. Тако да је и ова инвестиција скупља, коштала је око 24.000 евра – наводи он.
Струја ће се продавати, а уз актуелне цене, агросоларна електрана могла би да се исплати тек за петнаестак година. Ипак, треба имати у виду да би енергија у будућности могла да поскупи, а да сама опрема за агросолар појефтини, што би овакве подухвате учинило исплативијим.
Следећи циљ – соларна електрана на крову школе у Руми
Један од следећих стратешких циљева Енергетске задруге Електропионир је да инсталира електрану на крову средње школе „Јован Јовановић Змај“ у Руми.
Највероватније ће бити производна, али оно о чему размишљамо је покушај развоја Еско модела – то је нека врста лизинга, што значи значи би ми школи инсталирали електрану, а школа би кроз уштеде у енергији, кроз уштеде у самим рачунима враћала ту инвестицију кроз одређени број година. И то је заправо оно што је можда и економски и еколошки најисплативије, јер се енергија конзумира на истом месту и друштвено је најодговорнији такав вид потрошње у ширем контексту – наводи Саша Петровић из Електропионира-а.
