Poruke pojedinih briselskih zvaničnika i evropskih lidera, da ako Evropa želi izbeći rat sa Rusijom ona mora da se naoruža, otkrivaju koliko su ovi očajni, pogubljeni u vremenu i prostoru, ne shvatajući da je dosadašnji globalistički poredak na izdisaju.
Ukazuju na ovo ekonomisti, vojni i politički analitičari, komentarišući plan Evropske unije -„ReArm Evrope“, prema kom će ova zajednica, odnosno njene članice do 2030. godine uložiti 800 milijardi evra u militarizaciju i naoružavanje Evrope, članica ove zajednice, a kako bi se navodno spremilo za neki eventualni rat sa Rusijom, ali i odgovorilo na pretnje i upozorenja iz Vašingtona da će Amerika dići ruke od Stare dame.
Mišljenja su i da će megalomanski plan težak 800 milijardi evra dovesti do dodatnog posrnuća Evropske unije koja se poslednjih nekoliko godina već gorko suočava sa velikim ekonomskim i finansijskim problemima, buđenjem desnice, ali i socijalnim nezadovoljstvom svojih građana. Ističu i da kada god se političari zavetuju da će učiniti šta god je potrebno – građanima bi zvona za uzbunu trebalo da zazvone.
Put ka novoj krizi
Prema rečima političkog analitičara i stručnjaka za geopolitiku Dragana Petrovića, evropske zemlje su poslednjih nekoliko decenija uštedele na stotine milijardi evra, što je predstavljalo svojevrsnu „dividendu mira“, pošto su za odbranu izdvajale minimalne iznose.
Uživanje u američkoj vojnoj i bezbednosnoj zaštiti, kako kaže, omogućilo im je da izgrade jedan od najizdašnijih globalnih sistema socijalnog osiguranja. Međutim, navodi i da se to naglavačke promenilo nakon odluke Evropske unije da uđe u otvorenu konfrontaciju sa Rusijom, uvodeći na hiljade nerazumnih sankcija svom nekadašnjem trgovinskom i energetski strateškom partneru.
Navodi da su uložene ogromne svote novca za naoružavanje Ukrajine i sada kada nova američka administracija sa Moskvom pregovora o okončanja ovog rata, Evropa je ostavljena na ledini, a što je do kosti ogolelo i obesmislilo njihovu dosadašnju globalističku politiku. Shvatili su da je u današnjim okolnostima, kada se iscrtavaju nove karte i geopolitičke interesne sfere uticaja, Evropska unija postala nižeradna globalna sila, koju niko više ne doživljava kao bitnu.
– Od nekadašnjih osvajača, sada postaju posmatrači. Izgubili su i konkurentnost, koju sada pokušavaju popraviti ulaganjem ogromnih svota novca u vojno-industrijski kompleks. Smatraju da će na taj način vratiti ugled i uticaj, ali ovaj plan neće doneti pobedu Ukrajini. Neće uplašiti ni Rusiju, ali ni ništa dobrog doneti samoj Evropi. Zemlje članice EU će na ovaj način biti gurnute u još dublje ekonomske, finansijske i socijalne probleme zbog kojih će najviše ispaštati sami građani. Ukoliko briselski i evropski zvaničnici uistinu žele da ojačaju Evropu, militarizacija nije rešenje. Zaboravljaju da je takozvana ratna ekonomija uvek bili alternator za nove ratove – kaže Petrović.
Podizanje vojne potrošnje
Inače, prema sadašnjim planovima, evropski lideri razmatraju podizanje vojne potrošnje na čak 3,5 odsto BDP-a, a možda i više. Različite su procene potrebnog povećanja izdavanja za odbranu, od 160 milijardi evra godišnje u narednih pet godina, koliko procenjuje „Goldman Saks“ do raspona od 230 milijardi do 460 milijardi evra prema proceni „Panteona“. Petrović kaže da ma koliki bude iznos – u konačnici to nesumnjivo može dovesti do smanjenja državne potrošnje na penzije i zdravstvenu zaštitu i to u vremenima kada evropska populacija sve više stari i sve manje je radno sposobnog stanovništva.
– Kako bi sve ovo „pokrili“ opet su pribegli starom receptu, zastrašivanju i kolektivnom izazivanju straha postavljanjem na scenu veštačke drame. Pokušavaju stvoriti lažni osećaj od opasnosti te opravdavati nova radikalna rešenja, koja nigde ne vode – kaže Petrović.
Globalisti
Slično mišljenje ima i ekonomista Branko Pavlović, navodeći da se širom Evrope ponovo šire razni neopravdani i veštački strahovi kako bi se opravdali novi suludi planovi. Na ovaj način se, ističe, želi poslati poruka da sve ovo što se trenutno dešava kada je reč o Ukrajini – nije strateški politički i vojni poraz ove zajednice i NATO saveza. To se, između ostalog, želi pokazati i izdvajanjem 800 milijardi evra, od čega će znatna svota novca otići i na adresu Kijeva.
– Ako nema nekih navodnih pretnji, kako onda objasniti ovoliko zaduživanje. Zbog toga straše ljude. Umesto da evropski lideri priznaju poraz svojih politika oni nastavljaju da se ponašaju poput ludaka, koji ne odustaje od dosadašnjeg globalističkog i imperijalističkog pogleda na svet, koji podrazumeva da ako njim ne vladaš, ti si onda gubitnik. Oni ne mogu da shvate da je taj koncept na izdisaju. Globalisti možda na ovaj način žele otežati i Trampove napore da okonča rat u Ukrajini. Zar mislite da je slučajno sve ovo što se dešava u Republici Srpskoj, Mađarskoj, Srbiji?! Trojni savez Zagreb, Tirana i Priština?! Rumunija?! Njima ne odgovara put kojim je krenuo Tramp. Potrebno im što više žarišta kako bi opravdali svoju agendu i pokušali da sačuvaju svoju dosadašnju moć i pozicije – navodi Pavlović.
Evropska vojska?
Dodaje da je ubeđen i da od formiranja takozvane evropske vojske neće biti ništa, jer bi to podrazumevalo i veliku regrutaciju mladih ljudi, koji i nisu baš voljni da odlaze u vojsku.
Smatra da bi na ovaj plan trebalo gledati i iz ekonomskog ugla – pogotovo što se u ovoj priči kao značajan faktor pominje Evropska komisija. Kako navodi, Italija, Španija i Francuska nalaze se gotovo u bezizlaznoj situaciji, koja je na korak do bankrota. Ove tri države, ali i ostale koje se nalaze u finansijskoj krizi, u ovom planu, kako kaže, vide priliku da se povoljno zaduže, a pogotovo jer se ono ne prikazuje u bilansima država, članica Evropske unije. Kao još jedan bitan segment čitave ove priče navodi i upumpavanje ogromnih količina novca u vojno-industrijski kompleks. Na ovaj način, pojedine evropske države, a posebno Nemačka žele izbeći recesiju. Pavlović smatra da je to pogrešno, hvatati se za ovu navodnu slamku spasa te da će doći do daljeg sunovrata ove nekada moćne države.
Planovi
Lideri 27 zemalja Evropske unije odobrili su nedavno „Plan ponovnog naoružavanja Evrope“. Evropska komisija i visoka predstavnica za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas je tom prilikom predstavila takozvanu Belu knjigu o evropskoj odbrani.
Ovaj plan podrazumeva potrošnju od čak 800 milijardi evra. Obuhvata i novi namenski instrument za bezbednosnu akciju za Evropu, takozvani SAFE, u okviru kog će Komisija prikupiti 150 milijardi evra na tržištima kapitala, kako bi pomogla državama članicama ove zajednice da brzo i znatno povećaju ulaganja u odbrambene kapacitete. Isplate će se vršiti u obliku dugoročnih zajmova, koje će otplaćivati države članice.
Prema rečima predsednice Evropske komisije Ursule fon derLajen, ovo će pomoći da se kupuje bolje, brže i više.
U ovim dokumentima se ističe i da će Ukrajina ostati na prvoj liniji evropskog fronta odbrane i bezbednosti. Poručeno je i da bi Evropska unija trebalo da istraži mogućnosti za odbrambenu industrijsku saradnju sa Indo-Pacifikom, pre svega sa Japanom i Južnom Korejom, ali i Australijom i Novim Zelandom. Sve ovo je pojašnjeno, odnosno obrazloženo navodnim pretnjama evropskoj bezbednosti koje se, kako su istakli briselski zvaničnici, šire na način koji predstavlja akutnu pretnju dosadašnjem načinu životu Evropljana.
Od auta do tenka
„Rajnmetal“ planira da podeli više od 350 miliona evra akcionarima, pošto je najveći nemački proizvođač oružja prijavio rekordne profite, ali i porudžbine. Iz ove kompanije je saopšteno da je otprilike 30 odsto njihove prodaje, koja je prošle godine dostigla 9,8 milijardi evra, otišlo nemačkom Bundesveru. Radi se o broju koja će verovatno da raste ako budući kancelar Fridrih Merc uspe u namerama o ukidanju striktnih pravila o dugu što bi omogućilo neograničeno zaduživanje za odbranu.
I nemački „Folksvagen“ razmatra da pređe na proizvodnju oružja i vojne opreme. Izvršni direktor Oliver Blume rekao je da se razmatra i ova mogućnost. „Folksvagen“ je inače ranije proizvodio vojna vozila za Vermaht, oružane snage nacističke Nemačke, tokom Drugog svetskog rata, a bili su uključeni i u proizvodnju komponenti za bombu V-1, vrstu rane krstareće rakete.
Lobisti i trka s novcem
Lobisti za velike evropske proizvođače oružja i municije sve više se okreću Briselu, umesto državama-članicama, navodi „Politiko“. Tako su firme „Erbas“, „Leonardo“, „Tales“, „Rajnmetal“, „Naval“, „Saab“, „Safran“, „KNDS Dočland“, „Daso“ i „Finkantijeri“ unajmile desetine konsultanata i povećale svoju potrošnju na lobiranje. I neke američke firme poslale su svoje izaslanike na istu adresu. „Lokid Martin“ nedavno se upisao u registar lobista i već ima dva agenta u Evropskom parlamentu, dok „Rejtion“ zastupa šest konsultanata.
