Gavrilo Princip za mnoge je promenio tok istorije, dok drugi smatraju da bi sve bilo isto i bez atentata. Sa samo 19 godina preuzeo je na sebe veliku odgovornost, a potom je bio spreman i na smrt. Zversko mučenje ga je slomilo.
Sarajevski atentat dogodio se na veliki srpski pravoslavni praznik Vidovdan, 28. juna 1914. godine u Sarajevu. Tada su članovi organizacije “Mlada Bosna” ubili nadvojvodu Franca Ferdinanda, austrougarskog prestolonaslednika i njegovu suprugu Sofiju Hotek.
Atentat
Iako austrougarska vlada nije raspolagala ni sa jednim materijalnim dokazom o umešanosti Srbije u atentat i iako se u tako komplikovanim situacijama ne može prebaciti odgovornost jednoj državi, Austrougarska je optužila Srbiju da je ona organizovala atentat.
Ubrzo je Austrougarska objavila rat Srbiji, a atentat se smatra povodom za izbijanje Prvog svetskog rata.
Atentat nije u početku ni bio usmeren na prestolonasednika, već na guvernera BiH Oskara Poćoreka. Planovi za Ferdinandovo ubistvo počeli su da se kuju tek pošto se saznalo da dolazi u Sarajevo da nadgleda vojne manevre. Austrougarska je naime, na Vidovdan organizovala vojne manevre kod Sarajeva, a čiji je cilj bio provokacija.
U samom atentatu učestvovalo je sedam osoba raspoređenih po maršruti od polja gdje su se održavali manevri do Gradske vijećnice: Muhamed Mehmedbašić, Vasa Čubrilović, Nedeljko Čabrinović, Cvetko Popović, Danilo Ilić, Trifko Grabež i Gavrilo Princip.
Čabrinović je bacio bombu na povorku, ali je Ferdinand odgurnuo sa krova i ona je pala na sledeći automobil u koloni. Gavrilo Princip, kao i ostali atentatori niz ulicu su čuli eksploziju bombe i napustili svoja mesta.
Neobičnim spletom slučajnosti nadvojvodin automobil je u trenutku prošao pored Principa koji je iskoristio priliku i potegao pištolj. Prvi hitac je ranio nadvojvodu u vrat, a drugi, namenjen Poćoreku, ranio je Sofiju. Oboje su podlegli ranama na putu ka rezidenciji guvernera.
Princip je, kao i Čabrinović, pokušao da počini samoubistvo, kapsulom cijanida, no i u njegovom slučaju je otrov zatajio. Pokušaj da sebi ispali hitac u glavu preduhitrili su pripadnici policije.
Hapšenje i presuda
Princip i ostali atentatori, kao i brojne osobe koje je austrougarska policija identifikovala kao saradnike, bili su uhapšeni. Suđeno im je u Sarajevskom procesu od 12. do 23. oktobra 1914. godine. Presude su donesene 28. oktobra.
Petorici zaverenika izrečena je smrtna kazna (Iliću, Čubriloviću, Keroviću, Jovanoviću i Miloviću), dok su Princip i Čabrinović, jer su bili maloljetni, dobili maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora.
Princip je kaznu služio u češkom Terezinu, gde je i umro od tuberkuloze 28. aprila 1918. Pri kraju života je imao oko 40 kilograma.
Prvih nekoliko dana, Čabrinović i Princip su stojički podnosili policijsko ispitivanje, ne otkrivajući ostale atentatore niti veze s Crnom rukom. Međutim, kada je uhvaćen Danilo Ilić prilikom rutinske istrage, prepao se i “propevao” – nadao se da će odavanjem informacija izbeći smrtnu kaznu.
Naime, svi su bili optuženi za veleizdaju, a maksimalna kazna za taj zločin je bila smrt. Po tadašnjem zakonu, ta kazna je vrijedila samo za one koji nisu bili mlađi od dvadeset godina. Iliću su bile 23 godine, ali su ostala šestorica imala manje od dvadeset: Princip 19, Čubrilović 17, Popović 18…
Gavrilo Princip je tokom suđenja duelovao mirno, bez ikakvih znakova kajanja. On je i dalje čvrsto verovao u svoj cilj i poricao je bilo kakvu vezu između Sarajevskog atentata i struktura u Srbiji. Bilo mu je 19 godina, pa ga sud zakonski nije mogao kazniti smrću. Nedostajalo mu je 27 dana do dvadesetog rođendana.
Kazna
Ostatak svog kratkog života, Gavrilo Princip je proveo u teškoj patnji. Kaznu je izdržavao u izolovanoj ćeliji u tvrđavi Terezin, na severu Češke. Gladan, usamljen, bez svetla i grejanja, Gavrilo se pokušao obesiti 1916. godine, ali nije uspeo. Tuberkuloza mu je toliko oštetila kosti, da je u više navrata morao moliti zatvorske ljekare da mu amputiraju ruku. To su na kraju i uradili.
Gavrilo je umro u zatvoru 28. aprila 1918, tri godine i deset meseci nakon Sarajevskog atentata. Imao je samo 23 godine. U trenutku smrti, imao je oko 40 kilograma. Zatvorski stražari su ga pokopali u neoznačenom grobu. Posmrtni ostaci su kasnije preneseni u Sarajevo.
Gavrilo Princip je s ostalim atentatorima sahranjen u sarajevskom naselju Koševo, na pravoslavnom groblju Sveti arhanđeli Georgije i Gavrilo. Na tom mestu je 1939. godine podignuta i kamena kapela njima u čast, poznata kao Vidovdanska kapela, Kapela Vidovdanskih heroja ili Kapela Mlade Bosne.
