Na Zapadnom frontu 11. novembra 1918. godine vojnici su slavili pobedu — primirje i završetak Velikog rata. Slavilo se i u Beogradu. Ali srpski ratnici su i dalje vodili borbe protiv okupatora — sa mađarskim trupama za Bačku i Baranju, ali i protiv Hrvata koji su ratovali na austrougarskoj strani. Borbe su se vodile i sa bugarskim komitama i Albancima u južnoj i Staroj Srbiji. I to moramo da znamo.
Kada je 2018. godine obeležavan jubilej — stogodišnjica završetka Velikog rata, jedan sraman čin morao je da se zabeleži i ne sme da se zaboravi: kada je Kosovo* bilo svrstano među zemlje pobednice u Prvom svetskom ratu. Velika sramota za tu i takvu Evropu.
To, međutim, nije mnogo čudno. Baš ti isti naši saveznici, Francuzi i Englezi, zahtevali su da im se sva pomoć plati. Čak i pertle za cokule koje su isporučene srpskoj vojsci pred proboj Solunskog fronta — a da ne govorimo o topovskoj municiji većeg kalibra. Čak i pertle! Opanci na nogama tih junaka više nisu bili upotrebljivi, a mi smo platili i saveznicima i njihove pertle. I to moramo da znamo.
Ali, kao znak „zahvalnosti“ što smo branili Evropu i svoju otadžbinu, mi danas imamo zastavu Kosova* među zemljama pobednicama u Crkvi Notr Dam u Parizu — baš tamo gde su 1389. godine zvonila zvona u čast pobede srpske vojske na Kosovu. Verujem da je to bila provokacija, a ne nepoznavanje istorije.
Moramo da razumemo i političke okolnosti. Kosovo ne samo da nije bilo učesnik Velikog rata — ono tada nije ni postojalo, čak ni kao južna srpska pokrajina. U to vreme jedan deo je pripadao Kraljevini Srbiji, a Metohija Crnoj Gori.
Veliki rat
Prvi svetski rat bio je jedan od najvećih sukoba u istoriji. Trajao je od leta 1914. do jeseni 1918. godine. To je bio osvajački rat koji se vodio između dva saveza – Centralnih sila (Nemačka i Austrougarska) i Antante (Rusija, Francuska i Engleska).
Ispravnije je reći Dan pobede, a ne Dan primirja – mi smo pobedili, nismo izgubili rat.
Rat je završen pobedom Antante, a čovečanstvo je pretrpelo ogromne ljudske i materijalne žrtve. Srbija i Crna Gora učestvovale su u ratu na strani Antante protiv Centralnih sila. Osnovni uzrok rata bila je težnja za ponovnom podelom sveta, kolonija i prevlašću između Centralnih sila i Antante. Samo za neke zemlje, poput Srbije i Crne Gore, to je bio odbrambeni rat.
Kapitulacijom Nemačke, posle četiri godine krvavog sukoba, završen je Prvi svetski rat u kojem je učestvovalo 36 država. Rat se vodio u Evropi, Aziji i Africi. Od oko 70 miliona mobilisanih, poginulo je i umrlo od rana i gladi oko 20 miliona ljudi. Najveći gubitak imala je Srbija — čak 26% ukupnog stanovništva.
Bezuslovna kapitulacija potpisana je u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj, 11. novembra 1918. godine u 11 časova pre podne. Kasnije je, u znak osvete, Hitler naredio da Francuska potpiše kapitulaciju u junu 1940. godine u istom tom vagonu. Danas se u Muzeju vagona u Kompijenju nalaze zastave svih saveznika, među kojima je i naša.
Srpska zastava vraćena je među pobedničke u Kompijenju tek 2009. godine, jer države Antante nisu dozvoljavale da se tu istakne jugoslovenska, a posebno ne komunistička zastava s petokrakom — jer su pobednici u Velikom ratu bili Srbi.
Dan primirja i sećanje
Dan primirja obeležava se od 1919. godine u znak sećanja na potpisivanje primirja i prestanak neprijateljstava. Svakog 11. novembra u 11 časova, Kanađani, Australijanci, Britanci i ostale zemlje Komonvelta obeležavaju Dan sećanja, odajući počast onima koji su dali život za svoju zemlju.
U Beogradu se na Francuskom vojnom groblju svake godine održava ceremonija u organizaciji Francuske ambasade u Srbiji.
U Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji i Francuskoj, 11. novembar je dan sećanja na veterane iz Prvog i Drugog svetskog rata. U Americi se ovaj praznik zove Dan veterana.
Oslobođenje Srbije
Junačka srpska vojska, pod komandom vojvode Petra Bojovića, oslobodila je Niš 12. oktobra 1918. godine.
Beograd je oslobođen 1. novembra 1918. godine posle trogodišnje okupacije. Poslednji okupatorski vojnici povukli su se preko pontonskih mostova na Savi u Zemun u ranu zoru.
Za samo 46 dana, od proboja Solunskog fronta, Prva armija vojvode Petra Bojovića prevalila je oko 500 kilometara i stigla do Beograda.
Cela Srbija bila je slobodna 3. novembra 1918. godine. Nemačka je kapitulirala 11. novembra, a pre nje su oružje položile Bugarska, Turska i Austrougarska.
Žrtve i posledice
Natalijina ramonda je cvet-simbol Dana primirja. Biljka sa Kajmakčalana, nazvana po kraljici Nataliji Obrenović, poznata je i kao cvet feniks.
Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila preko 1.247.000 stanovnika, odnosno 28% ukupnog stanovništva. Od oko 737.000 vojnika, život je položilo 379.000. Materijalna šteta iznosila je šest milijardi zlatnih franaka.
Najveće priznanje srpskoj vojsci dali su i neprijatelji. Nemački kajzer Vilhelm besno je poručio svojim oficirima:
„Dopustili ste da 60.000 srpskih vojnika odluči sudbinu rata!“
Zaborav i nepravda
Posle rata, Srbija je ostala osakaćena. Podnela je najveće žrtve od svih zaraćenih strana. Ipak, tragično je što se domovina nikada nije odužila ratnicima iz Velikog rata. Savez ratnih dobrovoljaca 1912–1918. Kraljevine Jugoslavije zabranjen je bez suda 1947. godine.
Broj invalida bio je ogroman — mogle su se od njih formirati čitave divizije. Pored njih, Srbija je imala i oko 500.000 ratne siročadi. Trgovi su bili puni sirotinje, a među njima — junaci sa Cera, Kolubare i Kajmakčalana.
Dobrovoljci iz Velikog rata često su bili žigosani kao izdajnici i povlačili su se u ćutanje. Karađorđeve zvezde i ordeni Belog orla bili su bačeni u prašinu i prekriveni zaboravom — zarad „bratstva i jedinstva“.
