Srpska pravoslavna crkva (SPC) i verujući narod svih srpskih zemalja danas obeležava pet godine od upokojenja mitropolita crnogorsko-primorskog gospodina Amfilohija.
Tim povodom danas, 30. oktobra, u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici služiće se Sveta arhijerejska liturgija.
Svetu službu Božiju sa početkom u 9 sati služiće Njegovo visokopreosveštenstvo Arhiepiskop cetinjski Mitropolit crnogorsko-primorski g. Joanikije sa više arhijereja.
Pomen Mitropolitu Amfilohiju služiće se u kripti Sabornog hrama – u paraklisu Svetog Amfilohija Ikonijskog sa početkom u 11 sati.
Za života je kamenovan, a ovih dana je odlikovan. Dok je hodio zemljom, bilo je opasno dati mu orden, da se ne uznemirava javnost. Pitanje je da li bi ga i prihvatio, jer mu ovozemaljska blaga i priznanja nisu ništa značila. Kako se obukao u monašku rizu, živeo je samo za Gospoda i u Njegovo ime krštavao i osvećivao zemlju. Stradale je sahranjivao, prognane udomljavao, uplakane tešio. Ništa mu nije bilo daleko, jer nema kraja u koji nije stigao.
Crnu Goru je učinio gorom Tavor, jer ju je ohristovio i Božijim blagoslovom preobrazio. Ali on je bio širi od Crne Gore, iako ga i danas pokušavaju svesti u granice koje on nije poznavao. Kako je i sam govorio „njemu je bila uska vasiona“. I zaista, stizao je gde god je bilo teško. I u zemlju je otišao sa zemljom tri dela srpske zemlje – Crne Gore, Kosova i Metohije i Jasenovca. I samo njemu ta zemlja nije bila teška, ni breme – jer on je tu mogao i video je svu slavu Gospodnju.
Njegovu ljubav prepoznao je i sam Gospod. A to se potvrdilo u litijama koje su se kao Božija reka slile ulicama Crne Gore braneći ono što su želeli oteti od Boga. Za svog zastupnika Gospod je izabrao baš Amfilohija, da bude vođa njegove vojske i pastir stada.
Bio je intelektualac, istinski – istoričar, pesnik, vrsni teolog, filozof. Nosio je titulu crnogorskih mitropolita i čuvara sveštenog trona pećkog, bio je doktor nauka, učesnik brojnih konferencija na svetskom nivou. Ipak, najveća njegova titula je ona koju je dobio u i iz naroda – „Dedo“. To je najveća potvrda da je on bio istinski svedok Božije misli, ali pre svega ljubavi. On nije bio farisej, koji je u svojoj učenosti zaboravljao Gospoda, nego je Gospod bio ispred svega.
A narod prepozna Božije ljude. I proslavi ih. A Amfilohija su proslavili još za života i tim nadimkom već mu dali svetootačku slavu. To što je narod video, sada vide svi. I zbog toga Amfilohije nije otišao, nego je kroz Gospoda prisutniji nego ikada.
Mitropolit Amfilogije upokojio se 30. oktobra 2020. godine u 8.20 časova. Dan uoči Lučindana i dana praznika njegovog prethodnika na vladičanskom tronu, Svetog Petra Cetinjskog, a dva meseca nakon što je Crnu Goru oslobodio višedecenijskog političkog, bezbožnog režima.
Amfilohije se upokojio nakon primanja pričešća.
Mitropolit Amfilohije je sahranjen u kripti Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, a sahrani je ispred hrama prisustvovalo hiljade vernika.
Aleksandar Stojanović, Kompasinfo
