„Rođen je u Sarajevu i mislim da je sa ovog sveta odlazio s tugom i žalom što nije više od 40 godina kročio u Sarajevo, jer je od 1975. pa sve do kraja proganjan od vlasti, a na ovaj način se vratio u Sarajevo, koje je za vreme rata gledao kroz durbin”, rekla je Ljiljana Kapor u obraćanju na svečanom otkrivanju spomen-table u Istočnom Sarajevu posvećene njenom pre 14 godina preminulom suprugu Momi Kaporu.
Spomen-tabla velikom piscu, slikaru i novinaru, koji je ostavio dubok trag u jugoslovenskoj i srpskoj kulturi otkrivena je u Parku velikana, u ulici koja nosi njegovo ime. Otkrivanje spomen-table deo je kulturne manifestacije „Momo Kapor: čuvar adrese” koja je u protekla tri dana održana u Istočnom Sarajevu u znak sećanja na velikog srpskog pisca i čoveka.
Uskoro i podizanje biste Momi Kaporu
Ljiljana Kapor zahvalila je Istočnom Sarajevu, čije rukovodstvo najavljuje i skoro podizanje biste Momi Kaporu, kao i Filozofskom fakultetu univerziteta u ovom gradu što neguju sećanje na njenog preminulog supruga. Za Momu se, kazala je ona, „ne može reći da je umro, jer njega samo fizički nema, dok sve ostalo živi kroz knjige, slike i sećanja na njega”.
U obraćanju povodom otkrivanja spomen-table akademik SANU Jovan Delić istakao je da Srbi neguju kulturu sećanja i da je ova manifestacija, kako je rekao, sama po sebi niz čuda. „Da smrt nije neproverena glasina i da smrt ne boli, ne bismo mi danas bili u ulici Mome Kapora i ne bismo bili pred ovim tekstom ovde, koji je sažeta njegova biografija. Ne bismo prisustvovali čudima koja se događaju ova dva dana, a prvo čudo je da je Momo Kapor 14 godina po svom upokojenju pronašao svoj izgubljeni grad, odnosno svoj novi grad (Istočno) Novo Sarajevo”, naglasio je Delić.
„Momo Kapor u svom i našem vremenu“
Nakon otkrivanja spomen-ploče, u Kulturnom centru održano je književno veče pod nazivom „Momo Kapor u svom i našem vremenu”, na kojem su o njegovom životu i stvaralaštvu govorili njegova supruga Ljiljana, glumica Vjera Mujević, akademici Jovan Delić i Ranko Popović i profesor Duško Pevulja.
Molitveni pomen Kaporu i njegovim roditeljima održan je u nedelju u Staroj pravoslavnoj crkvi u Sarajevu, u kojoj je on kršten i o kojoj je mnogo pisao, kao i o početku rata koji je povezan s tom bogomoljom. Posebno dirljiv trenutak za piščevu suprugu, njegove prijatelje i poštovaoce bio je njihov dolazak na groblje u Sarajevu i osveštanje groba Kaporove majke, koji je prvi put neko posetio.
Ljiljana Kapor posvedočila je da Momo za života nije uspeo da pronađe grob svoje majke, koja je život izgubila štiteći njega kao četvorogodišnjaka tokom bombardovanja Sarajeva 1941. godine.
„Umro je s mišlju i neznanjem da postoji majčin grob, gde bi sigurno došao. Mislio je da je prekopan, da je ona sahranjena u zajedničkoj grobnici. Ali, majka ga je sačekala gore i verovatno odozgo gledaju sve ovo što se danas dešava u Sarajevu”, rekla je Kaporova novinarima.
Najtiražniji pisac Stare Jugoslavije
Momo Kapor je jedan od retkih i slikara i pisaca u istoriji srpske umetnosti. Pored njega, ta dva talenta su negovali još Đura Jakšića i Mića Popović.
Kapor je bio poznatiji kao pisac, i to kao najtiražniji pisac stare Jugoslavije, čiji su tiraži bili više od 100.000 primeraka. Kao slikar je najviše izlagao po svetu i svega nekoliko puta u domovini.
Takođe, Kaporova knjiga „El Dorado“ 2005. godine je prva knjiga u Srbiji, koja je štampana u tiražu od 30.000 primeraka.
