Približno 80 opština u Srbiji 2022. godine ni na koji način nije bilo obuhvaćeno monitoringom kvaliteta vazduha. To znači da približno 1,5 miliona stanovnika ni na koji način nisu bili obavešteni o kvalitetu vazduha u sredinama u kojima žive.
U analizi Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2022. godinu navodi se da su samo tri od 21 grada iz kategorije „prekomerno zagađen vazduh“ imala usvojen Plan kvaliteta vazduha.
Oko četiri miliona živi u zagađenom vazduhu
Takođe, izveštaj koji su radili zajedno Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Beogradska otvorena škola (BOŠ) i Društvo mladih istraživača iz Bora (DMI), pokazuje da se u 2022. godini na listi prekomerno zagađenih mesta našlo se svih osam aglomeracija i 13 gradova, u kojima živi preko četiri miliona ljudi.
Samo 12 od 29 gradova, sa preko 50.000 stanovnika, je postojao monitoring koncentracije PM čestica u realnom vremenu.
Javnozdravstveni problem
Bivša direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije Elizabet Paunović rekla je da zagađen vazduh predstavlja značajan javnozdravstveni problem. On uzrokuje porast hroničnih respiratornih bolesti, kardiovaskularnih bolesti i rizika od karcinoma.
„Dugotrajna izloženost PM2.5 česticama može pogoršati postojeća stanja i povećati smrtnost. Posebno među ranjivim grupama stanovništva kao što su deca, stariji i osobe sa hroničnim bolestima. Političke odluke i regulatorne mere su od suštinskog značaja za unapređenje kvaliteta vazduha. Jedino potpunom primenom politika zaštite životne sredine možemo očekivati značajna poboljšanja u zdravlju populacije“, rekla je Paunović.
Istraživanje je pokazalo da zagađen vazduh izaziva jedan u 10 smrtnih slučajeva u Srbiji. Sagorevanje fosilnih goriva je vodeći izvor PM2.5 na otvorenom i najveći pojedinačni doprinos prevremenoj smrtnosti povezanoj sa zagađenjem vazduha u Srbiji.
Ugalj je, naime, odgovoran za 26 odsto svih prevremenih smrti izazvanih česticama PM2.5 .
Koliko smo finansiralni vazduh?
Analiza Zakona o završnom računu za 2022. godinu pokazuje da je došlo do smanjenja budžeta od 21 odsto, odnosno sedam odsto u odnosu na iznos koji je planiran za tu godinu.
U 2023. godini, analizom primene Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa Akcionim planom ustanovljeno je da od 12 planiranih aktivnosti u 2023. godini, šest aktivnosti nije sprovedeno, dok su tri delimično i tri potpuno sprovedene.
Programom je predviđeno ukupno 17 mera i 54 aktivnosti usmerenih na unapređenje kvaliteta vazduha za period od 2022. do 2030. godine.
Kvalitet po gradovima
Kada je u pitanju kvalitet vazduha, analiza pokazuje da je u Boru u aprilu 2023. godine došlo do znatnog povećanja koncentracije arsena i teških metala, posebno kadijuma u vazduhu, nakon što su novi pogoni topionice bakra i fabrike sumporne kiseline Serbia Zijin Copper Ogranak TIR počeli sa probnim radom.
U junu iste godine, nakon što je Gradska uprava Bora inicirala proces javnog uvida u Nacrt plana kvaliteta vazduha za aglomeraciju grada Bora, RERI je podneo primedbe i sugestije u vezi istog navodeći propuste koji su učinjeni povodom objave javne rasprave i izrade plana.
„U Srbiji su energetski sektor, individualna ložišta i saobraćaj prepoznati kao najveći zagađivači koji narušavaju kvalitet vazduha. S druge strane, u manjim sredinama dominira industrijsko zagađenje. Dodatni problem predstavlja nedostatak monitoringa svih zagađujućih materija širom Srbije, dok u nekim mestima ne postoji ni nadžor nad emisijama hemijskih, metalurških i prerađivačkih postrojenja i sektora proizvodnje građevinskih materijala. Svi ovi zagađivači negativano utiču na zdravlje i kvalitet života lokalnog stanovništva i dovode do degradacije životne sredine“, rekao je predstavnik Društva mladih istraživača iz Bora Toplica Marjanović.
U Smederevu, u 2022. godini broj prekoračenja dozvoljenih graničnih vrednosti emisije od 40 miligrama po metru kubnom za PM10 je bio 89 dana od 35 dana godišnje koliko je propisano zakonom.
Pritužbe
U Valjevu, u novembru 2022. godine, RERI i Lokalni odgovor su podneli Pritužbu na rad Gradske uprave Grada Valjeva i Ministarstva zaštite životne sredine na adresu Zaštitika građana.
U pritužbi je navedeno šest obrazloženja u kojima su opisani razlozi za izbegavanje izvršenja odgovornosti nadležnih institucija.
Već krajem februara 2023. godine, u Valjevu je zabeležen maksimalan broj dana sa prekoračenjima srednjih dnevnih graničnih vrednosti PM10 čestica od 50 miligrama po metru kubnom, dostigavši ukupno 35 dana prekoračenja, što je maksimalan broj dozvoljen Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha za jednu kalendarsku godinu.
U Popovcu, u prvih 10 meseci 2023. godine zabeleženo je prekoračenje srednjih dnevnih graničnih vrednosti PM10 čestica od 50 miligram po metru kubnom, sa ukupno 105 dana prekoračenja što znatno premašuje maksimalan broj od 35 dana sa prekoračenjima koji je dozvoljen Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.
