Приближно 80 општина у Србији 2022. године ни на који начин није било обухваћено мониторингом квалитета ваздуха. То значи да приближно 1,5 милиона становника ни на који начин нису били обавештени о квалитету ваздуха у срединама у којима живе.
У анализи Годишњег извештаја о стању квалитета ваздуха у Србији за 2022. годину наводи се да су само три од 21 града из категорије „прекомерно загађен ваздух“ имала усвојен План квалитета ваздуха.
Око четири милиона живи у загађеном ваздуху
Такође, извештај који су радили заједно Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ), Београдска отворена школа (БОШ) и Друштво младих истраживача из Бора (ДМИ), показује да се у 2022. години на листи прекомерно загађених места нашло се свих осам агломерација и 13 градова, у којима живи преко четири милиона људи.
Само 12 од 29 градова, са преко 50.000 становника, је постојао мониторинг концентрације ПМ честица у реалном времену.
Јавноздравствени проблем
Бивша директорка Европског центра за животну средину и здравље Светске здравствене организације Елизабет Пауновић рекла је да загађен ваздух представља значајан јавноздравствени проблем. Он узрокује пораст хроничних респираторних болести, кардиоваскуларних болести и ризика од карцинома.
„Дуготрајна изложеност PM2.5 честицама може погоршати постојећа стања и повећати смртност. Посебно међу рањивим групама становништва као што су деца, старији и особе са хроничним болестима. Политичке одлуке и регулаторне мере су од суштинског значаја за унапређење квалитета ваздуха. Једино потпуном применом политика заштите животне средине можемо очекивати значајна побољшања у здрављу популације“, рекла је Пауновић.
Истраживање је показало да загађен ваздух изазива један у 10 смртних случајева у Србији. Сагоревање фосилних горива је водећи извор PM2.5 на отвореном и највећи појединачни допринос превременој смртности повезаној са загађењем ваздуха у Србији.
Угаљ је, наиме, одговоран за 26 одсто свих превремених смрти изазваних честицама PM2.5 .
Колико смо финансирални ваздух?
Анализа Закона о завршном рачуну за 2022. годину показује да је дошло до смањења буџета од 21 одсто, односно седам одсто у односу на износ који је планиран за ту годину.
У 2023. години, анализом примене Програма заштите ваздуха у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године са Акционим планом установљено је да од 12 планираних активности у 2023. години, шест активности није спроведено, док су три делимично и три потпуно спроведене.
Програмом је предвиђено укупно 17 мера и 54 активности усмерених на унапређење квалитета ваздуха за период од 2022. до 2030. године.
Квалитет по градовима
Када је у питању квалитет ваздуха, анализа показује да је у Бору у априлу 2023. године дошло до знатног повећања концентрације арсена и тешких метала, посебно кадијума у ваздуху, након што су нови погони топионице бакра и фабрике сумпорне киселине Сербиа Зијин Цоппер Огранак ТИР почели са пробним радом.
У јуну исте године, након што је Градска управа Бора иницирала процес јавног увида у Нацрт плана квалитета ваздуха за агломерацију града Бора, РЕРИ је поднео примедбе и сугестије у вези истог наводећи пропусте који су учињени поводом објаве јавне расправе и израде плана.
„У Србији су енергетски сектор, индивидуална ложишта и саобраћај препознати као највећи загађивачи који нарушавају квалитет ваздуха. С друге стране, у мањим срединама доминира индустријско загађење. Додатни проблем представља недостатак мониторинга свих загађујућих материја широм Србије, док у неким местима не постоји ни наџор над емисијама хемијских, металуршких и прерађивачких постројења и сектора производње грађевинских материјала. Сви ови загађивачи негативано утичу на здравље и квалитет живота локалног становништва и доводе до деградације животне средине“, рекао је представник Друштва младих истраживача из Бора Топлица Марјановић.
У Смедереву, у 2022. години број прекорачења дозвољених граничних вредности емисије од 40 милиграма по метру кубном за ПМ10 је био 89 дана од 35 дана годишње колико је прописано законом.
Притужбе
У Ваљеву, у новембру 2022. године, РЕРИ и Локални одговор су поднели Притужбу на рад Градске управе Града Ваљева и Министарства заштите животне средине на адресу Заштитика грађана.
У притужби је наведено шест образложења у којима су описани разлози за избегавање извршења одговорности надлежних институција.
Већ крајем фебруара 2023. године, у Ваљеву је забележен максималан број дана са прекорачењима средњих дневних граничних вредности ПМ10 честица од 50 милиграма по метру кубном, достигавши укупно 35 дана прекорачења, што је максималан број дозвољен Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха за једну календарску годину.
У Поповцу, у првих 10 месеци 2023. године забележено је прекорачење средњих дневних граничних вредности ПМ10 честица од 50 милиграм по метру кубном, са укупно 105 дана прекорачења што знатно премашује максималан број од 35 дана са прекорачењима који је дозвољен Уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха.
