Чест призор, уместо ведрог неба и чистог ваздуха у зимским данима су сиви облаци који су надвили главни град Србије. И не само Београд, него и остале, много мање градове као што су: Ужице, Чачак, Сремска Митровица, Ваљево, Ниш, Шабац итд.
Из године у годину алармантни нивои загађености ваздуха постају нерешива енигма на читавом нашем подручју. Због овог проблема, Србија заузима прво место у Европи и девето у свету по броју превремених смрти на узорку од 100.000 становника насталих услед загађења животне средине, првенствено ваздуха, наговештавају подаци „Глобалне алијансе за загађење ваздуха“. У Србији годишње умре око 6.500 људи од последица загађења ваздуха.
Докторка Славица Плавшић, специјалиста за акутне и плућне болесте истиче да у Србији последице крећу од наизглед наивног кашља, свраба и иритације очију па све до озбиљних болести које могу да изазову и смртни исход.
Квалитет ложишних материјала
Загревање наших просторија у којима сви желимо да се осећамо комфорно има своју цену,а она није само новчана. Као што смо горе напоменули, цена овога је првенствено здравље, због више врста штетних материја које се кроз димњаке испуштају у ваздух током зимског периода.Сви они који немају централно грејање из топлане ослањају се на индивидуална ложишта, па се тако греју на гас, дрва, електричну енергију или угаљ. Оно што је главни проблем у Србији јесу те јефтине, а лако доступне алтернативе у виду угља лигнита који је прилично ниског квалитета.
Лигнит није нешто што би смо препоручили онима који имају индивидуална ложишта, јер су термоелектране те које имају уско профилисана ложишта и котлове за овај тип угља. Разлог због чега је лигнит неквалитетан је зашто што поседује преко 50% влаге и пепела, а и око 1% сумпора што је изразито пуно ако он има улогу да буде топлотно гориво. Угаљ који се добија под високим притиском и воденом паром је много бољи за индивидуална ложишта, а он се код нас производи у „Колубари“, односно у Вреоцима код Лазаревца.
Професор са машинског факултета, Александар Јововић истиче да је потребно радити на едукацији становништва, јер није могуће индивидуална домаћинства контролисати на начин као индустријска постројења.
Такође, он напомиње да је велики проблем спаљивање отпада јер су гума, пластика и остали отпадни материјали пуни сумпор диоксида при ложењу, а када се нађу у атмосфери могу да граде још токсичнија једињења и честице.
Угаљ је највећи загађивач
Угаљ је дефинитивно најгоре гориво, јер сви угљоводоници приликом сагоревања прелазе у угљен диоксид и водену пару, а садржи и нечистоће као што су: сумпор, калијум, арсен, никал и још неке радиоактивне елементе који су штетни по здравље. Професор Јововић саветује да индвидуална домаћинства треба да пређу на пелет, али ако нису у могућности, макар да просуше дрва а не да их лоше сирова и скоро извучена из шуме. Међутим и пелет има своје проблеме а то су азотни оксиди који могу да доведу до смога и стварања озона, као и азотне киселине која је саставни део киселих киша. Излагање азотовим оксидима доводи до иритације респираторног система.
Belgrade, Serbia is experiencing unhealthy air quality. To see what your air quality is like, download our free app. #Belgrade #Serbia #AirQuality #AirPollution https://t.co/9rtx3xswmx pic.twitter.com/e2i1hDhJ9E
— IQAir (@IQAir) November 22, 2023
Такође је битно нагласити да су јаловина и сирови лигнит препуне суспендованих честица ПМ 10 из индивидуалних ложишта и ПМ 2.5 из топлана, а оне су највећи узрок загађења ваздуха у Србији. Тако је претходних година у: Београду, Косјерићу, Панчеву, Ужицу, Ваљеву, Крагујевцу, Зајечару, Новом Пазару, Зрењанину и Сремској Митровици сваке зиме дошло до прекорачења вредности суспендованих честица ПМ 10, односно ПМ 2.5. У организам се уносе и преко коже.
Централно грејање као алтенатива
Професор Јововић истиче да је даљинско грејање доста заступљено у Србији али да ситуација није идеална јер га има једва трећина ставништва Србије. За производњу топлотне енергије у топланама се 80,7% користи гас, 7,8% угаљ, нафтни деривати 11,7% и биомаса 1%. За грејање градова као што су: Зрењанин, Сремска Митровица и Нови Сад користи се топлотна енергија из „Панонске термоелектране“, док се Лазаревац, Обреновац, Костолац и Пожаревац снабдебају из термоелектрана Колубара, Костолац и Никола Тесла А. Београдске топлане користе природни гас, топлане у Крагујевцу и Бору и даље раде на угаљ, a топлана у Ваљеву користи течни гас, односно TNG.
„Иако сагоревање било чега у некој мери ослобађа штетне материје, најмање их произилази из сагоревања природног гаса“
Сумпор-диоксид је, можемо слободно рећи, највећи проблем у целој овој причи. Прекомерно загађење сумпором забележено је у Бору 2020. године, а то је поготово приметно од када је кинеска компанија „Зиђин“ преузела некадашњи рударско-топионичарски басен Бор у децембру 2018. године. Ови рудници раде 10 пута више од када их ова компанија преузела. У овом крају, нивои загађености ваздуха су све алармантнији.
Како загађен ваздух утиче на здравље?
Изложеност аерозагађењу доводи доводи до великог броја акутних и хроничних болести. Последице крећу од наизглед наивних кашља и иритација у очима, па све до тешких болести и смртних исхода. Најситније честице које се удишу из ваздуха долазе до респираторног система и оштећују плућа, односно структуру епитела која је круцијална за респираторни рад. Затим, штетне честице долазе до крви стварајући микротромбове, да би касније завршили у артеријама и крвним судовима који су од виталног значаја за рад нашег срца и мозга. Ово је главни разлог повећаног броја можданих и срчаних удара у периоду грејне сезоне. Најосетљивије групе су хронични болесници и старије особе, затим труднице и деца.
Бронхијална астма, бронхитис, деменција, Алцхајерова болест су само још неке од последица овог алармантног феномена који захвата нашу земљу.
Можемо ли се заштитити од прекомерног загађења ваздуха?
Као добру алтернативу докторка Плавшић наводи нано маске којих углавном нема у апотекама за разлику од оних које смо носили током пандемије. Она препоручује да осетљиве групе не излазе напоље када је загађеност на великом ступњу, јер је ваздух често чистији у затвореним просторијама. Свакако је немогуће заштити се у потпуности, јер ми штетне материје упијамо и преко коже. Битно је пратити квалитет ваздуха те ако је он у зеленој зони не би требали имати ограничења, када је у наранџастој и црвеној требали би да смањимо активност напољу, а када је у љубичастој никоме се не препоручује излазак напоље.
На који начин смањити загађење?
Пре свега, потребна је едукација као што је анвео професор Јововић. Код индувидуалних ложишта је битно повести рачуна шта се ложи и на који начин, јер ако ложимо оно што не би требало, омотач око димњака нашег дома се може претворити у „гасну комору“. У земљама попут САД, Канаде, Велике Британије и скандинавских земаља становницима се дају субвенције и на тај начин подстиче набавка савремених, еколошких уређаја, У Европској Унији се од прошле године продају само еколошке пећи и камини, док су остали тотално избачени из производње. У Србији се нажалост још не разматрају ове мере што је тотално нелогично и апсурдно. Идеалан пример како би требало да се опходимо према нашој земљи и околини је не тако далека Словенија, која је већ неколико пута „понела“ титулу еколошки најчистије земље на свету.
