Tokom grejne sezone mnogo je onih koji imaju problema zbog zapušenih ili neočišćenih dimnjaka. Tada im je neophodna pomoć odžačara, koji su danas retkost, ali zato oni koji se bave tim starim zanatom imaju pune ruke posla.
Po crnoj uniformi sa četkom na ramenu, nekada su bili prepoznatljivi odžačari. Međutim, taj stari zanat nestaje, zato za Ivanjičane Milana i Zorana posla ima širom Zapadne Srbije, a zovu ih i u prestonicu.
„Dovoljno je da jedan centimetar bude gareži u odžaku, već imate petnaest odsto manju efikasnost. Prvo moram da naglasim koliko ljudi nemaju svest, koliko imaju tempirane bombe u kući. Svašta nalazimo po odžacima“, ističe Milan Nešovanović.
Učestalost požara u poslednje vreme zabrinula je one koji imaju ložišta u domovima.
Odžačari zato donose mir. Zoran je tri i po decenije bio vlasnik ugostiteljskih objekata u Češkoj, Austriji, Mađarskoj.
Zasitio se tog posla i ne krije zadovoljstvo što se vratio u Ivanjicu, da i kao profesor fizičke kulture bude odžačar.
„Ovo je nešto što je potrebno ljudima i bukvalno kada izađete sa završenim poslom iz nečije kuće znate da ste mu ostavili mir u kući, da može mirno da spava i da se ne boji dima, niti prašine, miran je“, kaže Zoran Milović.
Zašto se u narodu veruje da donose sreću
Odžačari su rado viđeni u svakom domu, jer se u narodu veruje da donose sreću.
„Da su po našem dolasku odmah dobijali lepe vesti, da li neko da mu je u drugom stanju snaja, da li bilo šta lepo i pametno u pitanju“, kaže Nešovanović.
Branko Jovašević iz Ivanjice smatra da bez odžačara neće biti sreće u ovoj zemlji.
„Ako nestanu odžačari, onda će nestati i rode, a samim tim će nestati i dece. Neće biti sreće u ovoj zemlji“, kaže u šali Jovašević.
Milan i Zoran se nadaju da će uspeti da zainteresuju i mlađe za taj zanat, koji je danas isplativ.
Uz to, ne moraju više da se penju po krovovima, odžaci se čiste na moderniji i lakši način.
