Stručnjaci upozoravaju da novi mirovni plan između SAD i Irana može uspeti samo ako Sjedinjene Države prevaziđu tri velika izazova. Iran bi morao da pristane na strože međunarodne inspekcije, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) morala bi da reši svoje finansijske probleme, a Bela kuća bi trebalo da se osloni na stvarne nuklearne stručnjake umesto na investitore u nekretnine povezane sa predsednikom Donaldom Trampom, piše američki list Difens van, koji je konsultovao nekoliko stručnjaka o ovoj temi.
Dok su se američke i iranske diplomate u ponedeljak sastajale u Švajcarskoj, činilo se da nisu mogli da se slože ni oko toga postoji li dogovor o inspekcijama. Američki potpredsednik Džej Di Vens izjavio je da su Iranci pristali da omoguće povratak inspektora IAEA kako bi nadgledali nuklearni materijal i istraživačke aktivnosti. Iranski zvaničnici odbacili su takve tvrdnje i poručili da ništa slično nije dogovoreno.
Pauza u nadzoru stvara opasne propuste za nuklearni program Irana
Stručnjaci smatraju da IAEA ima dovoljno tehničkog znanja da ponovo uspostavi efikasan sistem inspekcija ako Iran na njih pristane, ali samo pod uslovom da u proces budu uključeni i američki stručnjaci za nuklearnu bezbednost. Takav zadatak danas bi bio znatno složeniji nego 2015. godine, kada je Teheran u okviru sporazuma ZKSPO (Zajednički sveobuhvatni plan akcije), koji su sklopili administracija Baraka Obame i međunarodni partneri, prihvatio širi međunarodni nadzor i stroga ograničenja razvoja nuklearnog programa.
Nakon što se Trampova administracija naglo i jednostrano povukla iz sporazuma, Iran je postepeno počeo da ograničava pristup inspektora podacima i postrojenjima. Zbog takvog prekida u nadzoru, inspektori bi danas morali da krenu bez jasne slike o količini nuklearnog materijala kojim Iran raspolaže, kao i bez pouzdanih podataka o broju centrifuga i druge opreme za obogaćivanje uranijuma.
Postoji stvarna opasnost da je Iran premestio centrifuge na neprijavljenu lokaciju i da IAEA ne zna gde se ti uređaji nalaze, rekla je novinarima Kelsi Davenport, direktorka za politiku neširenja nuklearnog oružja u Udruženju za kontrolu naoružanja. Ona upozorava da su iranski proizvodni kapaciteti takvi da su mogli proizvesti, i verovatno jesu proizveli, više centrifuga nego što ih je bilo instalirano u Natanzu i Fordovu, dva snažno utvrđena postrojenja za obogaćivanje uranijuma koja su SAD bombardovale prošlog leta. Jedan od ključnih zadataka IAEA biće upravo saradnja sa Iranom kako bi se utvrdilo gde se ti uređaji trenutno nalaze.
Slično tvrdi i Metju Šarp, viši saradnik MIT-ovog Centra za politiku nuklearne bezbednosti, koji je upozorio da će agenciji biti vrlo teško da pruži bilo kakvo jemstvo da Iran ne raspolaže neprijavljenim kapacitetima za obogaćivanje uranijuma izvan postrojenja koja su bila meta prošlogodišnjih napada. Šarp ističe da ukoliko postoje razlike između količine materijala koju Iran sada prijavljuje i onoga što je IAEA poslednji put evidentirala pre više od godinu dana, na primer ako je deo materijala zakopan ili na neki drugi način nedostupan, biće veoma teško utvrditi šta se zapravo dogodilo.
Erik Bruer, zamenik potpredsednika Programa bezbednosti nuklearnih materijala organizacije NTI, istakao je da IAEA raspolaže takozvanim Dodatnim protokolom, koji joj omočava traženje materijala i opreme koji su možda uništeni tokom napada ili skriveni od međunarodnog nadzora. Međutim, on je upozorio da taj protokol mora biti sastavni deo svakog budućeg sporazuma ako se želi osigurati efikasan sistem inspekcija. Prema mišljenju stručnjaka, današnji inspektori mogu se osloniti na napredne satelitske snimke, obaveštajne podatke iz otvorenih izvora i alate veštačke inteligencije, ali ništa ne može zameniti direktne inspekcije na terenu.
Finansijska kriza u IAEA: Nedostatak novca ugrožava bezbednost
Dodatni problem predstavlja finansijsko stanje u kom se nalazi Međunarodna agencija za atomsku energiju. Generalni direktor IAEA Rafael Marijano Grosi ranije je ovog meseca upozorio upravni odbor da agenciji nedostaje 250 miliona evra zaostalih obaveznih doprinosa. Takođe je napomenuo da, ukoliko sredstva ne budu uplaćena do sredine avgusta, agencija neće moći da isplaćuje ni plate, a kamoli da finansira ključne operacije na terenu.
Šarp je takav scenario opisao kao katastrofu koju su Sjedinjene Države same prouzrokovale. IAEA je dosad uglavnom bila pošteđena kritika i pretnji kakve je predsednik Tramp upućivao drugim međunarodnim institucijama, uključujući i Ujedinjene nacije pod čijim okriljem deluje, što Šarp smatra ohrabrujućom okolnošću. Predsednik Tramp nije uvrstio IAEA među 66 multilateralnih organizacija iz kojih su se Sjedinjene Države povukle prošle godine. Osim toga, generalni direktor Grosi očigledno je bio uključen u pregovore između SAD i Irana, iako indirektno jer ih Iranci nisu hteli u istoj prostoriji, što upućuje na određeni nivo poverenja u IAEA i razumevanje njene uloge.
Ipak, ističe se da razumevanje nije isto što i stvarna politička i finansijska podrška. Još u martu je Stejt department vršio pritisak na IAEA da preispita troškove povezane sa inspektorima i drugim zaposlenima te da dodatno smanji rashode. Iako Grosi nije nikoga direktno prozvao, Šarp smatra da je vrlo verovatno da su upravo Sjedinjene Države glavni razlog nastalog manjka i da snose najveći deo odgovornosti.
Prema njegovom mišljenju, Bela kuća nema razloga da predstavlja aktuelni razvoj događaja kao sopstveni uspeh. Svaka tvrdnja da je iranski poziv agenciji IAEA da se vrati u njegove objekte neka vrsta pobede potpuno je promašena, jer Iran već više od pedeset godina ima zakonsku obavezu da omogući inspekcije u svim svojim nuklearnim postrojenjima na osnovu sporazuma o zaštitnim merama sa IAEA.
Zašto Tramp šalje investitore u nekretnine na nuklearne pregovore sa Iranom?
Za Kelsi Davenport najveće je pitanje hoće li Bela kuća zaista poslušati američke stručnjake i eksperte IAEA ako njihovi zaključci ili preporuke budu politički neugodni za Trampa i njegove saveznike. Posebno je izdvojila specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, koji su učestvovali u pregovorima, a istovremeno bili uključeni i u niz sopstvenih poslovnih projekata.
Name, obojica su biznismeni i nemaju previše iskustva u diplomatiji ili politici, a pogotovo nemaju stručno znanje u vezi sa nuklearnom energijom ili nuklearnim naoružanjem. Kušner i Vitkof moraju da se oslone na nuklearne stručnjake i pažljivo slušaju njihove procene, jer je njihovo nepoznavanje kompleksnih tehničkih pitanja u prošlosti već dovelo do toga da Sjedinjene Države propuste važne diplomatske prilike, zaključila je Davenport.
