Srbija je zemlja sporta, ali i zemlja mladih i uspešnih ljudi o kojima se ne govori svakog dana. O njima se ne pričaju priče na televizijama, ne pišu krasnopisi u štampi, o njima se doslovno šapuće u malim krugovima ljudi koji redovno prate i sve ono što nije glavna tema u Dnevniku 2.
Mladi naučnici kao ponos Srbije
Srbija se može pohvaliti da je zemlja mladih naučnika koji su najpre kao školarci i studenti donosili medalje svojoj domovini, potom postali predavači i sada podučavaju neke mlade naraštaje da nastave njihovim putem. Izabrali su svoju domovinu pre novca i slave koju su mogli negde daleko da stiču. Na toj listi nalazi se i ime našeg gosta u poslednjoj epizodi podkasta Kompas – dr Dušan Dimić.
Mladi naučnik i vanredni profesor fizike na Fizičkom fakultetu u Beogradu dve godine u nizu nalazi se na prestižnoj Stenfordovoj listi najboljih mladih naučnika iz sveta. Ali, iako među izabranima, Dušan nijednog trenutka sebe nije izdvajao iznad kolega, naprotiv, apelovao je na nas i ostale medije da i njima posvetimo pažnju.
„Prvo nisam verovao, onda sam pogledao. Ta lista je ogromna zato što obuhvata dva posto naučnika u različitim oblastima. Bio sam vrlo ponosan, srećan, to mi je vratilo jednu nadu da sve to što radim ima smisla i da treba da nastavim dalje, ali uvek volim da se ograničim da na toj listi postoji preko 100 naučnika koji su u Srbiji i rade u Srbiji, rade na našim univerzitetima i da taj broj iz godine u godinu sve više raste“, rekao nam je docent Dimić i dodao:
„Profesori na fakultetu svojim primerom treba da pokažu studentima kako se živi.“
Radoznalost kao pokretač nauke
A kako izgleda život jednog naučnika, shvatićete kada pogledate ovu epizodu. Za Dušana je nauka bila poziv, što najbolje objašnjava njegovu posvećenost.
„Skoro sam pročitao da radoznalost razdvaja prosečnog naučnika od onog koji je odličan i da sve dok u svakome od nas postoji ta radoznalost, to nas tera da idemo dalje i da radimo na sebi. Smatram da se radoznalost razvija od najranijeg detinjstva i da to treba negovati kod dece, prvenstveno kroz neke dobre porodične odnose, a kasnije kroz vrtić, osnovnu školu i srednju školu.“
Odluka da se ostane u domovini
Ali, malo je onih koji biraju da se bave naukom, još manje onih koji po završetku fakulteta biraju da ostanu u domovini. Dimić navodi da je to izbor pojedinca.
„Mislim da je prvenstveno važno objasniti studentima da neće živeti samo od fakulteta i da to važi za bilo koji fakultet, uključujući i one koji su trenutno vrlo popularni i da fakultet treba da shvate kao priliku da se razvijaju na svakom nivou, uključujući i onaj koji su odabrali za svoj neki profesionalni put.
Tako da ako neko odluči da studira, pa čak i manje popularan fakultet, a pritom dosta radi na sebi, učestvuje u programima razmene, zna strane jezike, upoznaje ljude, pravi tokom osnovnih i master studija neki krug poznanstava oko sebe, uspeće u onome što radi. Danas nema garancije ni za jedan fakultet“, objasnio je Dušan i istakao:
„Uvek treba da imamo u vidu da se prirodne nauke nadograđuju.“
Naučnici kao uzori novim generacijama
Da li su naučnici danas idoli deci, enigma je, ili nije, ali to shvatite sami kada ugledate program koji se emituje. Dimić ne gubi nadu, naprotiv, traži način kako da promoviše i približi nauku svetu oko sebe.
„Gostovanja naučnika su prilika da se promoviše nauka, da se promovišu projekti“, naveo je Dušan Dimić.
Zašto je izabrao fiziku i kako izgleda posao jednog fizikohemičara, kako je školovati se u Americi i šta mu čuva nadu, pogledajte u našem podkastu, a ekipa Kompasa zahvaljuje Dušanu na izdvojenom vremenu i divnom razgovoru.
