Godinama je zavisnost Evrope od američkih tehnoloških kompanija smatrana gotovo neizbežnom realnošću. Microsoft, Google, Amazon, Meta i drugi američki giganti postali su temelj digitalne infrastrukture evropskih vlada, kompanija i institucija.
Međutim, tokom poslednjih meseci širom kontinenta sve je vidljiviji novi trend: Evropa pokušava da smanji svoju tehnološku zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država i izgradi sopstveni digitalni ekosistem.
Od političkih deklaracija do stvarne primene
Taj proces više nije ograničen na političke deklaracije i dugoročne strategije. Vlade, gradovi, univerziteti i javne institucije već aktivno zamenjuju američke servise evropskim alternativama, dok Evropska unija istovremeno priprema nove zakone kojima želi da podstakne razvoj domaće cloud, AI i poluprovodničke industrije.
Francuska kao predvodnik digitalnog suvereniteta
Najdalje je otišla Francuska, koja je postala svojevrsni simbol evropskog pokreta za digitalni suverenitet.
Francuska državna uprava ubrzano uvodi domaće alate okupljene pod platformom LaSuite, koja uključuje video konferencije, razmenu dokumenata, elektronsku poštu i kancelarijske aplikacije.
Više desetina hiljada državnih službenika već koristi Visio, francusku alternativu servisima kao što su Zoom i Microsoft Teams, dok se planira da se kompletna migracija javnog sektora završi do 2027. godine. Francuske vlasti takođe rade na prelasku sa američkih cloud platformi na domaće provajdere za čuvanje osetljivih podataka.
Evropske zemlje slede sličan put
Slični procesi odvijaju se i u drugim evropskim državama.
Evropski parlament počeo je da koristi francuski pretraživač Qwant kao podrazumevani alat za pretragu, dok su pojedine institucije u Holandiji prebacile svoj open-source kod sa GitHuba na infrastrukturu pod direktnom kontrolom države. U Finskoj su vlasti odlučile da ne koriste Amazon-ove cloud servise za izborne podatke, a belgijske institucije razmatraju napuštanje AWS infrastrukture za pojedine kritične sisteme.
Šta znači „digitalni suverenitet“?
Iako se na prvi pogled može činiti da je reč o tehnološkoj ili ekonomskoj odluci, pozadina cele priče je mnogo šira.
Ključni pojam koji se sve češće pojavljuje u evropskim političkim dokumentima jeste „digitalni suverenitet“. Ideja je jednostavna: kontinent ne želi da ključne komunikacione, cloud i AI servise kontrolišu kompanije koje podležu zakonima druge države. Posebnu zabrinutost izaziva američki CLOUD Act, zakon koji pod određenim okolnostima omogućava američkim vlastima pristup podacima koje američke kompanije čuvaju čak i van teritorije SAD-a.
Geopolitika kao pokretač promena
Dodatni podsticaj stigao je iz geopolitičke sfere.
Povratak administracije Donalda Trampa, trgovinske tenzije između Evrope i SAD-a, kao i sve češće rasprave o tehnološkoj zavisnosti od stranih sila, podstakli su evropske lidere da pitanje digitalne infrastrukture počnu da posmatraju kao pitanje nacionalne i kontinentalne bezbednosti.
Evropska strategija i nove investicije
Zbog toga je Evropska komisija početkom juna predstavila novu strategiju usmerenu na razvoj domaćih cloud servisa, AI sistema i proizvodnje čipova. Predlozi uključuju povećanje kapaciteta evropskih data centara, nove investicije u poluprovodnike kroz Chips Act 2.0 i zahteve da kritične javne usluge koriste tehnologije koje su razvijene ili kontrolisane unutar Evropske unije.
Ograničenja i dominacija američkih kompanija
Međutim, put ka tehnološkoj nezavisnosti neće biti jednostavan.
Američke kompanije danas dominiraju gotovo svim ključnim segmentima digitalne ekonomije. Amazon, Microsoft i Google kontrolišu većinu evropskog cloud tržišta. Nvidia praktično dominira tržištem AI akceleratora, dok OpenAI, Google i Anthropic predvode razvoj naprednih modela veštačke inteligencije. Društvene mreže koje koriste stotine miliona Evropljana takođe su uglavnom u američkom vlasništvu.
Realni ciljevi umesto potpune nezavisnosti
Zbog toga brojni stručnjaci upozoravaju da potpuni raskid sa američkom tehnologijom nije realan cilj.
Umesto toga, evropske institucije sve češće govore o smanjenju zavisnosti u najkritičnijim oblastima. Cilj nije potpuna izolacija od globalnog tehnološkog tržišta, već stvaranje dovoljno snažne domaće infrastrukture kako bi Evropa mogla da funkcioniše nezavisno ukoliko dođe do političkih ili ekonomskih poremećaja.
Kritike i rizici
Postoji i druga strana ove strategije.
Kritičari upozoravaju da preterano insistiranje na „suverenim“ rešenjima može da poveća troškove, uspori inovacije i oteža evropskim kompanijama pristup globalnim tehnologijama. Neki predstavnici AI industrije već su izrazili zabrinutost da bi nova pravila mogla da opterete evropske startape više nego njihove američke konkurente.
Između ambicije i realnosti
Ipak, politički momenat trenutno ide u suprotnom smeru.
Ako je prethodna decenija bila obeležena evropskim pokušajima da reguliše američke tehnološke gigante kroz zakone poput DMA i DSA, naredna bi mogla biti obeležena pokušajem da se izgrade njihove evropske alternative, piše WIRED.
